Економски факултет жели касарну
Ми имамо 8.000 студената, а 11.000 метара квадратмих простора. С друге стране има много празних школа и напуштених војних објеката, каже декан професор др Марко БацковићЕкономски факултет Универзитета у Београду затражиће ових дана од надлежних у просвети и војсци да помогну овој високошколској установи у решавању просторних проблема. Како за наш лист објашњава декан професор др Марко Бацковић, ово је већ годинама најатрактивнији факултет у Србији, годишње се упише по 1.500 бруцоша, а тренутно на 11.000 метара квадратних простора долази око 8.000 активних студената и 120 запослених у настави.
– Нама је јасно да у буџету нема пуно пара и зато сматрамо да део решења може да буде и у рационализацији школске мреже која се најављује. У Београду постоји одређени број основних школа које се затварају већ у подне јер нема ђака. Могу да се искористе и капацитети Министарства одбране, има много неискоришћених касарни, а на Универзитету већ има примера такве сарадње. Ми смо спремни да уђемо и у инвестиције, али свакако не можемо ништа да урадимо без помоћи државе – каже др Бацковић.
На наш коментар да се већ годинама сматра да Србији не треба толико економиста, декан одговара да то није тачан податак, да се у првој години након дипломирања запосли више од 90 одсто студената и да им „стално пред вратима стоје стране и домаће компаније”.
– Колико је ово атрактивна област најбоље показује и податак да је до сада настало тридесетак приватних факултета овог усмерења и вероватно се зато створио утисак да тих студената има много – каже наш саговорник, објашњавајући да већ дуго траје „јагма” за дипломираним економистима, а последњих година посебно за рачуновођама и банкарима. Иначе, на конкурентској листи Економског факултета побројано је више од 30 приватних високошколских установа на којима професори не могу да предају, чак ни да буду чланови комисија. Декан каже да је таква одлука донета давно пре оне на нивоу Универзитета, „још пре седам или осам година, када је почела најезда приватних факултета, што је брзо утицало да њихов рејтинг јако ослаби”.
Др Бацковић се управо вратио са Конференције удружења декана економских факултета Европе, која је у Лондону одржана на тему финансирања високог образовања. Између осталог, изнети су резултати истраживања тима ЕУ, које је показало да у највећем делу земаља високо образовање дотира држава.
– У северној Европи све високообразовне институције су државне и нема школарина. С друге стране је енглески систем, сличан нашем, у којем држава дотира између 70 и 90 одсто средстава, а факултетима се омогућава да на тржишту остваре преостали потребан износ. Тај део се различито надокнађује, на пример у Енглеској од школарина (страних студената највећим делом), у Аустрији и Немачкој од истраживачких пројеката... Већина економских факултета у Европи је нормативно прихватила болоњски процес, али има доста резерви, због читавог низа нелогичности због којих ћемо и ми морати да мењамо закон. Ево ових дана су се сви хрватски факултети изјаснили против Болоње – каже декан Бацковић и наводи један од примера тих нелогичности –пошто код нас студенти уписују предмете, а не године, ако би се стриктно поштовао закон, може се догодити да студент на четвртој години положи све испите осим једног и да буде принуђен да чека наредну школску годину како би га полагао јер први пут има право да тај испит полаже у јуну.
– То је губљење времена. Имамо пример и колега из Беча, тамо је такође веома масован Економски факултет. Они уопште не поштују болоњске стандарде, јер када имате неколико хиљада студената рад у малим групама је практично немогућ – додаје декан. Он каже да је већина факултета прешла на систем студија „три године плус две” и да ћемо у циљу стандардизације и признавања страних диплома, вероватно и ми морати да напустимо садашњи систем „четири плус један”.
С. Г.
Фама о платама
– Ми јесмо богати, али не онолико колико би требало и одговарало обиму активности које се на Економском факултету реализују. То се у јавности створила фама без основа. Наши професори су релативно пристојно плаћени, али смо на просеку БУ – кажедекан Економског факултета, професор др Марко Бацковић, али и наводи да факултет има одлично организоване разне делатности које професорима отварају могућност да зараде додатни хонорар, попут издавања уџбеничке литературе (годишње око 100 наслова), истраживачког центра, центра за перманентну едукацију кадрова
RSS link na komentare