25 број годишњака „Петница“
.gif)
Истраживачка станица Петница издала јубиларни 25. број годишњака који на 100 страна и у тиражу од 6.000 примерака промовише науку међу младима, али и упозорава да они који су изнад просека имају проблема Иако кроз финансијску кризу у 2009. години није прошла без ожиљака, Истраживачка станица Петница је успела да сачува своје кључне вредности. Међу њима је, свакако, и најновији 25. број годишњака „Петница“ на 100 страна у којем је сабрано све оно значајно што се дешавало у протеклој години. Часопис је штампан у 6.000 примерака двојезично, на српском и енглеском, чију додатну вредност чини и 320 фотографија. Поштари ће га ових дана прослеђивати на адресе свих образовно-научних установа, институција, лабораторија, организација и појединаца у Србији којима је стало да нешто више сазнају о једној од најпрестижнијих организација у овом делу Европе за рад са младима надареним за науку.
Вигор Мајић, директор ИС Петница, који се истовремено налазио на челу редакционог тима часописа, у разговору за „Политику“ каже да је у његовом стварању учествовало, пре свега, више од 2000 прошлогодишњих полазника плус 600 стручних и око 200 спољних сарадника ангажованих на реализацији 140 најразличитијих програма.
Представљајући садржај алманаха, он је скренуо пажњу на тему броја усмерену на три деценије археолошких истраживања која су поред едукативних садржаја Петницу додатно издигла и легитимисала у стручним круговима.
Препоручио је да се обавезно треба задржати на причи да је Петница право место за смишљање изгледа и структуре свемирских станица, орбиталних хотела или насеља на Месецу. У радионици „Архитектура у свемиру“ учествовало је двадесетак студената Архитектонског факултета из Београда којима је станица обезбедила неколико врсних стручњака за проблематику живљења у екстремним условима.
У тексту „Игра са молекулима“ објашњено је због чега је програм хемије један од најпопуларнијих међу полазницима, док је знатан простор уступљен за свих 69 научних пројеката из годишњег циклуса „Корак у науку“ чији би многи називи, како примети професор Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета Србије, збунили и саме нобеловце...
Ипак, знатан део најновијег годишњака „Петница“ посвећен је прошлогодишњем ходу по ивици, односно финансијском изопштавању од стране државе, које програме намењене талентованим девојкама и младићима умало није отерало у стечај. Паре су се уз разумевање неколико спонзора и донатора, ипак, нашле, али је истовремено подигнут глас на некоректност „чувара“ државних буђелара и стварања накарадне друштвене климе која прати рад ове јединствене образовне установе.
– Петница је остала једна од малобројних институција у чијим управним телима не седе људи по одлуци партијских клубова. То што не знају чији смо, јер је овде немогуће да нисте ничији, као да ствара највећу панику. Страх ствара и свест да у Србији не постоји Петници слична организација. Имати посла са нечим што има предзнак јединственог и натпросечног је, још увек, највећи ужас за наше бирократе – објашњава Мајић, при том се искрено надајући да у овој години неће бити финансијских потреса на које таленти, ипак, нису имуни и без обзира на мишљење да је Петница врашки издржљива творевина. Иначе, у прошлој години очекивана је финансијска подршка Министарства за просвету у износу од 24 милиона динара која је тек у децембру у половичном износу стигла на њен рачун. И поред тога, у Петници су све планиране образовне програме, по свим показатељима, реализовали са чистом петицом.
-----------------------------------------------------------
Прва петничка свадба
Управо у јуну прошле године, док је Петница водила „рат” са државном администрацијом око финансирања, у њој се десило нешто изненађујуће необично и лепо. Усред беспарице, како је забележено у алманаху, двоје бивших полазника образовних програма Милован Шуваков (30), доктор физичких наука из Куле, и Соња Чучулановић (26), полазник докторских студија медицине из Кладова, одлучили су да се венчају у Петници.
То је била прва свадба у Петници од њеног оснивања а о мотивима за место одржавања свадбарског весеља постоји више верзија, од оне да млади научници и судбоносно „да” желе да изговоре у близини кабинета и лабораторија до тога да су имали намеру да упозоре све у држави да је највећа снага ове јединствене организације, без обзира на глобалне и друге кризе, у њеним бившим, садашњим и будућим полазницима.
Б. Н.
RSS link na komentare