Отвори мапу УСПРС

Школе УСПРС

Дистрибуција садржаја

Тренутно је 4 гостију на вези

Статистика посета

mod_vvisit_counterДанас3017
mod_vvisit_counterЈуче1203
mod_vvisit_counterОве недеље3017
mod_vvisit_counterОвог месеца83802
mod_vvisit_counterУкупно4514397
 
 
ШКОЛОКАУСТ Штампај E-pošta

ШТА ЧЕКА НАШУ ШКОЛУ? ПРЕД НОВИМ ЗАКОНОМ О ОБРАЗОВАЊУ/ РАЗГОВОР СА ЈАСНОМ ЈАНКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИЦОМ УНИЈЕ СИНДИКАТА ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА СРБИЈЕ

Јасна Јанковић је професор књижевности са више од четврт века радног искуства. Неколико својих ученика спремила је да постану државни прваци у беседништву и на такмичењима из области језика. Радила је у више основних школа, гимназији и средњој стручној школи. Сматра да се и најцрње истине могу саопштити пристојно. Залаже се за неговање и очување српског језика. Верује у правду и честитост. Тренутно је шести председник Уније синдиката просветних радника Србије, еснафске организације, ове године и пунолетне, која покушава да исправља криву Дрину српске просвете. У нас се жене углавном питају за рецепте, па је  место прве међу 27000 једнаких (чланова синдиката) врло инспиративно. Уредник је и водитељ једине телевизијске емисије која се бави образовањем, „Просвета има реч“. С њом разговарамо о стању просвете и новом предлогу основног закона о образовању.

ЗАКОН ТРЕБА ДА СЕ МЕЊА, АЛИ КАКО?

Одавно се осећа потреба за изменама Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), који је донет још 2009, и на који је стручна јавност имала велики број примедаба. Због чега је претходни закон био толико лош?  

Енглески политички мислилац Едмунд Берк рекао је да су лоши закони најгора врста тираније. Од 2003.године наовамо просветни закони приказују сву нашу дезоријентисаност као друштва, као оних који би морали знати куда иду и зашто. Законска решења донета су пребрзо, у журби, била недоречена и без истинске  јавне расправе и консензуса. Просветни радници су само губили, пре свега ауторитет, а онда и мотивацију. Данас су понегде и физички угрожени на часовима. Следеће измене и допуне усвојене су 2004. године, нови ЗОСОВ 2009.године, а његове измене и допуне 2013.године. Сада чекамо нови Закон и надамо се да неће промашити тему, али се прибојавамо да ће све остати по старом.

Какав је положај просветних радника у нас?

Оно што се  у Србији гајило, учитељ као највиђенији човек у своме месту, отишло је у неповрат. Упоредо са материјалним сиромашењем, запослени у школама су добијали  јасне сигнале да им само  додатне обуке могу спасити професионалну част. Онда су на скупим семинарима носили тврдо кувана јаја из приземља до првог спрата, бацали разнобојне лоптице и мотали клупчиће вуне!?!  Досадни наставници су криви што ђаци беже из школе.  Морају  се мењати и наћи нове методе да буду занимљиви. Његово величанство ученик сада је владар. Поданици, дојучерашњи уважени професори, постали су несигурни упосленици. Успели смо да упропастимо оно што је ваљало, а нисмо створили ништа чиме бисмо се сада подичили. Наши стари су говорили да без муке нема науке и то је жива истина.

Школа није ни играоница, ни циркус, већ институција која мора имати одговорност и интегритет. У њој треба да раде људи од знања,  воље и умећа да знање дају. Не треба их побољшавати бесмисленим и срамним методама семинарисања после којих су они, не само изгубили цео викенд, већ су додатно понижени! Едукатори без праксе често су они који никада нису одржали ниједан час.  

Зато нам је потребан закон који ће се ослонити на струку, а не на администрацију. Ми нисмо ћате, већ интелектуалци или би бар то требало да будемо. Али најгоре тек долази. Када ови који су схватили да их пасивност, ћутање и мирење са судбином  доводи до циља, посла и нерада, када баш ти којима је речено да не морају да мисле, јер ће неко то за њих чинити, када баш такви људи, залутали у просвету,  томе науче и нашу децу, онда за нас  више неће бити спаса!

На сву срећу, има много оних  који се не предају, упркос свему и баш заинат! Овде само инат може да помогне. Закон, на жалост, не.

НОВИ ЗАКОН - ИСПРАВЉАЊЕ КРИВЕ ДРИНЕ?

Пред нама је, рекосмо, предлог новог закона. Колико он исправља грешке претходног и помаже да школство очува своје основне вредности? Да ли су просветари, преко својих стручних друштава и синдиката, били укључени у његову израду?

Пред нама је заиста текст новог ЗОСОВ. Онима који раде у школама, а без хиперболисања, овај  документ је од  животне важности. Број часова, време проведено у школи, непосредан рад са ученицима, пријем у радни однос, смештање технолошких вишкова, избор директора, однос чланова школског одбора, добијање и губљење лиценце...Овај Закон је основа за акта која се тек пишу, Закон о предшколским установама, Закон о основној школи, Закон о средњој школи, Закон о дуалном образовању, Закон о инспекцијском надзору школа, Закон о уџбеницима... Дакле, много зависи од тога какав ће бити и шта ће у њему писати.

Нисмо били укључени у рад на ЗОСОВ-у, али ћемо га својски критиковати тамо где греши, а онда и синдикално реаговати, ако угрози било које стечено право или покуша да га умањи. Преговори су у току, видећемо којим ћемо путем кренути.

Оно што највише замерамо садашњој радној верзији је што  поново уводи могућност пријема у радни однос, пре смештања технолошких вишкова. О томе смо се већ јасно договорили. Све је потписано и печатирано од стране Владе РС и репрезентативних синдиката, априла 2015., а сада би неко опет да уређује већ уређено, поново договара већ договорено.  Држава се већ добрано обрукала што се не придржава документа који је сама потписала, а ми једва чекамо шта ће рећи Апелациони суд, с обзиром да смо априла 2016. управо због неиспуњавања Споразума о решавању спорних питања, тужили државу. Тренутно преговарамо, синдикалне акције тек следе.

СВЕ СЕ МЕЊА ДА БИ СВЕ ОСТАЛО ИСТО

Наши министри просвете су уобичајили да често мењају законе у области у којој је потребна стабилност. Куда то води?

Сваки досадашњи министар је волео када дође у Немањину да почне од промене закона. Ни Младен Шарчевић није изузетак. Сваки први човек просвете  волео је да остави свој траг, не водећи много рачуна о претходнима и потоњима. То је наш проблем, немамо континуитет.  Циљеви  су нам магловити и увек почињемо од почетка. Српска просвета је точак хрчка. Врти се јако, сви се уморе, али се никуда не одлази.

Једва смо некако донели Стратегију у развоју образовања до 2020. године. Расправљали смо и правили велике скупове и некако успели да је усвојимо 2012. А онда? Онда смо је, наравно,  заборавили... Овог момента по тој важећој Стратегији, издвајање за образовање би требало да буде 5,2% бруто домаћег производа (од тога 1,05% за високо образовање). Ипак, чврсто стојимо на 3,18% бруто националног дохотка издвајања за просвету, а  ту  смо сместили и науку ( 0,3%). Онда се чудимо како су нас сви претекли и како то они неки могу да прате образовне токове, а ми не? И како су тамо неки богатији, благо њима, а ми, јадни, каскамо без наде...

А не запитамо се да ли смо ту где јесмо, управо зато што смо од образовања направили тржишно предузеће, што рече млађани италијански филозоф Дијего Фузаро ! Не запитамо се како смо успели да унизимо најважније занимање у нас, оно које ствара будућност! Не забринемо се куда све то води, него завидимо и чудимо се. Избацујемо часове историје и географије у основној и средњој стручној школи, ретко које наше дете зна и ћирилицу и латиницу, штампану и писану, мешају слова,  преписују навелико, знање се не цени, дипломе се купују, али хоћемо да нам буде боље...

То, по Вама, значи да је образовни систем сасвим урушен и да нема наде, зар не?

Упркос свему, социјалној неправди, тешкој материјалној ситуацији, општој девалвацији знања, ви у овом нашем занимању имате људе који изгарају, који живе за своје ђаке, који стварају чуда и тиме су и сами чудесни! Нема такмичења на коме се појаве да не заблистају наши беседници, математичари, физичари, информатичари! Па како, молићу лепо?! Неко их је припремао да оду! Под условом да су  отишли, јер, наравно, нема пара и много је строг врховни бог ММФ и ми смо мала земља  у вечитој  транзицији...И увек ћемо остати последња кућа, на крају села, ако се не забринемо, а по могућству и опаметимо.

ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ИЛИ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА

Већ су се чули извесни гласови који указују на централизацију моћи и одлучивања у рукама једног човека – министра просвете. Какав је став УСПРС тим поводом? Колико би једна „здрава“ централизација одлучивања могла допринети побољшању онога што је у систему лоше? 

Одувек смо се јасно супротстављали централизацији. Сада смо предлагали повећан степен аутономије школа, управо зарад веће одговорности запослених у њима. Како сада ствари стоје, министар је одлучио да буде генерални директор за више од 2000 људи који су на челу предшколских установа, основних, средњих школа и домова ученика. Јасно је да је министар у старом закону имао проблем са разрешавањем директора. Свакако је требало порадити на томе, како ће их, по новом закону, смењивати...Али зашто је себи преузео потпуно непотребну и невероватну одговорност да поставља сваког од њих, то би могао само Шарчевић да каже. Уместо да свако буде одговоран за свој део посла, сада ће се сви, као један, додворавати локалној власти, јер ће, претпостављам, баш она дошапнути ко је добар за место руководиоца неке школе. Централизација је погибељна за систем у коме ни до сада директоре није било брига шта мисле запослени, јер су лобирали родитеље и представнике локалне власти!

Какав је Ваш предлог тим поводом?

Предлог који је усвојен на преговорима о изменама и допунама закона 2015.године,  био је наш и гласио да не може за директора бити изабран нико кога са 50%  колектива плус један глас, није изабрало наставничко веће! Мора бирати онај ко у школи ради! Како би неко са стране могао знати боље и више? Осим ако смо се свесно одлучили да ће то бити политички подобни, што увек значи послушни. Политика је већ ушла у школе. Затварање очију пред том чињеницом не значи да се тако нешто не дешава. Сада је још остало да из школе истерамо знање и онда можемо да добијемо зграде у центру сваког места за, на пример, кладионице или сличне разбибриге. Игара и хлеба, сада је такав редослед, јер 21.век диктира здраве стилове живота и хлеб треба избегавати, при чему површност, више него икада, на великој цени!

О ПРОСВЕТНОМ САВЕТУ

Шта се дешава са, до сада значајном, улогом Националног просветног савета на републичком, а школских одбора на локалном нивоу?

Закон је осакатио НПС, преполовио ово тело, избацио представника синдиката и сада… Ваљда треба да се одушевимо што је то тако и да аплаудирамо? Молим вас, времена су озбиљна, уозбиљимо се! Не може Министарство да контролише тело које њега треба да саветује. То је логичка грешка!

Што се тиче школских одбора, против овакве структуре бунили смо се од самог почетка, а сада се неко сетио да им узме и оно мало значаја што су имали, па их нико ништа и неће питати. Директор ће и даље бити бог и батина. Најбоље малтретирају најгори. Они који воле само да их воле или,  још боље, да их обожавају и да им се додворавају,  а онда се питате, где нам то одоше најквалитетнији људи из система?

Потребне су нам институције и морамо се  борити да остану и побољшају се.

ПОЛОЖАЈ НАСТАВНИКА У НОВОМ ЗАКОНУ

Какав је положај наставника у новом законском оквиру? Колико се повећава њихова аутономија и могућност да самостално „трасирају“ путеве преношења знања?

Професија којој припадам  схвата да има интелектуалну и бројчану надмоћ над многим другим занимањима. Истина, нема увек осећај своје снаге, јер он се може стећи само у добро организованим школским срединама. Мислим, синдикално организованим.

Час је царство свакога од нас, али бољитак долази само из освешћивања чињенице да је наша интелектуална тромост већ довела до тога да смо угрожени на својим радним местима, чак и физички нападани. Ни овај, нити било који други закон не може дати ономе ко није за овај посао, никакве референце, али  ни ономе ко је рођен за професуру, ниједан закон не може одузети свет  предивне интеракције и заједничке енергије стварања.

Да ли  је све ово последица извесних светских трендова?

Забрињавајуће је то што је читав свет у проблему што се тиче образовања. Сви они који су се угледали на амерички образовни систем, захваћем губљењем ауторитета породице и школе, данас имају проблем. Велика Америка сада покушава да исправи грешке из прошлости и у државне школе уводи  одговорно понашање и кажњавање ученика, а ми и даље срљамо у нешто што се већ показало као лоше. Нико нам није крив. Сами смо изабрали странпутицу, а можда и слепи колосек.

Ипак, наш просветни систем је још увек чврст. Наши ђаци добијају доста знања. Наше колегинице и колеге, васпитачи, учитељи, наставници, професори, имају ентузијазма да се ухвате у коштац  са проблемима. То се мора поштовати и тој неусахлој искри морамо се дивити.

АФРИЧКИ МОДЕЛ ЗА СРБИЈУ

Нашем школству већ годинама прети нешто што се зове „финансирање по ученику“. УСПРС упозорава да ће то значити потпуно гашење многих школа, а нарочито оних сеоских, које нису битне само ради образовања ученика, него и као установе које штите потпуно расељавање нашег сеоског становништва. Шта предвиђа нови закон?

Широко распрострањени каламбур  каже да онај ко овде није полудео, тај и није нормалан!  Има у томе истине и крајње је време да се у Србији забринемо. Систем пер цапита, финансирања по ученику, осмишљен је у Африци. Мало је деце која иду у школу, па је ово био начин да се некако друштвено мотивише њихово образовање. Шта би се десило у Србији? Сваки полуписмени директор постао би министар финансија. Распоређивао би новац, исплаћивао зараде и одржавао зграду школе. Виђено његовим очима, то би значило да својим најближим сарадницима  исплаћује прековремени рад,  а остали би, вероватно, примали минималац, зграда би се убрзо урушила, јер њега никада нико није научио како да руководи. Од 2003. директор треба да има лиценцу да би радио тај посао. И ево, тек се Шарчевић ухватио са тим у коштац, а коначно и они, неуки, понешто науче. Биће тешко, јер до сада је било довољно да се додворавају локалним моћницима, а сада ће морати нешто и да размишљају. Наравно, има одличних, стручних и правих директора. На жалост, можда мање од трећине... То су они који су схватили да је хармонизација односа у колективу, заједнички рад и залагање, једино што ће одређену школу издвојити.

ДИРЕКТОРИ ИЛИ ДИКТАТОРИ

Па шта УСПРС толико замера директорима школа? Да можда не претерујете? Да нисте синдикално пристрасни?

Годинама уназад упозоравали смо да се директори суде на рачун државе. Малтретирају људе, отпуштају запослене због антипатија и обести. Сви ти спорови стижу на наплату. Само у прошлој години, чак 215,5 милиона дато је за изгубљене судске спорове. И ником ништа. Нема ни попреког погледа за оне који су оштетили буџет, „мобинговали“, кршили разне законе... Нема ни опомене, а камоли казне за оне који су завукли руку и улудо потрошили толика средства којима се могло опремити ко зна колико школа, купити ко зна колико компјутера, сада пред увођење информатике као обавезног предмета... Чини се да је то био отворени лов на професоре, па по оној ученичкој - ако прође, прође.  Овакав систем не мотивише најбоље да буду директори и то је један од великих проблема српских школа.

ИЗУМИРАЊЕ ЂАЧКЕ СРБИЈЕ

А демографија? Кажу да смо од средине деведесетих година прошлог века до данас изгубили преко триста хиљада ђака у систему.

Мислила сам да смо се идеје финансирања по ученику оканили још пре неколико година, али видим је поново планирану за 2021. Једина је срећа што ћемо до тада овај Закон сигурно  променити. Каже једна бугарска пословица: „Винограду не треба молитва, него мотика“, тако и нама. Потребна нам је  неселективна примена закона, као и суочавање са сопственим нестајањем, које ће у језику бројки, 2050. године  бити толико евидентно да ће нам се школе преполовити. Ако наставимо да се оволико не рађамо, уместо 850 хиљада ђака, тада ће школе похађати само 450 хиљада!!! Ко зна шта ће онда бити тема дневне политике или неког просветног закона, а можда то и већ бити важно јер нам се спрема нестајање.

ПОРУКА ЗА КРАЈ – ИЛИ ПОЧЕТАК?

Разговор окончавамо у крајњем песимизму. Немојте само рећи да нема излаза! Шта нам је потребно да бисмо обновили наше школство?

Потребна нам је душа коју смо у овим злим временима губили полако и сада ретко плачемо, а често се другима ругамо. Потребна нам је школа која ће од деце стварати људе, јер је најтеже начинити  доброг човека, све остало можете на кратком курсу. Потребна нам је вера да можемо да будемо бољи и успешнији, блажи и дражи, а опет борбенији и неустрашиви. Потребни смо једни другима и морамо се окренути себи и својима, аутентичним националним интересима и циљевима.Потребна нам је нада да свет неће отићи док ми трчимо у месту.

РАЗГОВАРАО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ ( Краћа верзија овог разговора је објављена у недељнику „Печат“)

 
САОПШТЕЊЕ УСПРС Штампај E-pošta

САОПШТЕЊЕ УСПРС

(поводом изјаве председника Владе Републике Србије)
 
Унија СПРС поздравља и подржава изјаву председника Владе Републике Србије, Александра Вучића у којој најављује да ће се заложити за повећање зарада запосленима у јавном сектору. Међутим, у обавези смо да скренемо пажњу на чињеницу да је господин председник Владе Републике Србије, очигледно сасвим погрешно информисан. Наиме, подаци које је изнео одговарајући на питања новинара у Нишу 24. 2. 2017. године не одговарају чињеничном стању.
 
Наведено је да су учитељима и наставницима тренутне плате веће за 0,5%, пошто су увећане за 10,5% а претходно им је смањено 10%?! Поред тога што нам никако није јасно како се дошло до поменуте рачунице, питамо се и коме је у интересу да самог председника Владе Републике Србије и читаву јавност доводи у заблуду? 
 
Веома је лако и на основу података до којих је сасвим једноставно доћи, видети да су поменуте тврдње потпуно нетачне. На основу података који се налазе на званичном сајту Републичког завода за статистику, јасно се може уочити да је просечна плата запослених у образовању, дакле учитеља и наставника у октобру 2014. године (пре умањења од 10% ), износила 60363 динара у бруто а 43223 динара у нето износу.
 
На основу података из истог извора, дакле са сајта Републичког завода за статистику се такође да уочити да је просечна плата у образовању, исплаћена у јануару 2017. године, износила  55808 динара у бруто и 40124 динара у нето износу.
 
Као што се на основу изнетих и званичних података јасно види, зараде запослених у просвети су од новембра 2014. године значајно мање, дубоко испод републичког просека и да се стање није поправило чак ни након два повећања која су била „већа него у другим делатностима“. Дубина у којој је потонуо материјални положај просветних радника је тако велика да би оваквом динамиком повећања, учитељи и наставници стигли просек у осталим делатностима тек након неколико година. Ови подаци јасно говоре да су плате запослених у школама мање, чак и у номиналном износу.
 
Колико су мање у реалном износу, непрекидно смо износили на преговорима са представницима Министарства просвете и Министарства финансија, понављали приликом штрајкова упозорења које смо организовали.
 
Прошло је време упозоравања, а личне утиске о свом материјалном положају, запослени у школама ће пренети на протесту који ће бити организован испред Владе Републике Србије.
                                                                       
ИНФО-УСПРС
 
ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ - 53. ЕМИСИЈА Штампај E-pošta

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ - 53. ЕМИСИЈА

Телевизијска емисија намењена васпитачима, учитељима, наставницима, професорима, родитељима, ученицима, свима онима који желе да чују шта наша струка говори о себи и другима.

Ко данас чува ћирилицу?

Миодраг Којић, потпредседник Српског удружења ћирилица

Шта је аустро-угарска власт прво урадила приликом окупације Београда?

Шта о ћирилици пише у Уставу Србије?

Зашто се одричемо нечега што је изворно и наше?

Како да се свест о очувању ћирилице подигне на виши ниво?

Ко би требало да чува ћирилицу?

Шта је Андрић говорио о Петру Кочићу?

 
СИНДИКАТИ ЗВЕЦКАЈУ ШТРАЈКОМ! Штампај E-pošta

Због дугова просветарима синдикати звецкају штрајком

Од министра Шарчевића сва четири синдиката у образовању затражили су исплату светосавских награда за које су просветари ускраћени последње три године, као и исплату помоћи запосленима по основу 2,5 милијарди динара уштеде након збрињавања технолошких вишкова.

 

Детаљније...
 
УНИЈА СПРС - КЊАЖЕВАЦ Штампај E-pošta

Четири школе у Унији синдиката

Само сложни можемо да се изборимо за своја права, да будемо боље информисани и да јединствени дођемо до заједничких циљева, поручено је са синоћ одржане оснивачке седнице Општинског одбора Уније синдиката просветних радника Књажевца.

Детаљније...
 
ОБРАЗОВНИ ФОРУМ - ИЗВЕШТАЈ Штампај E-pošta

ИЗВЕШТАЈ СА САСТАНКА ОБРАЗОВНОГ ФОРУМА

На основу позива који смо добили од проф. др Ивана Ивића, Јасна Јанковић, председница УСПРС и Милан Јевтић, вођа ресора за образовни систем УСПРС су у среду 22. фебруара 2017. године учествовали у раду поменуте организације. УСПРС је као организација препозната да  се осим уобичајених послова синдиката, као што су заштита материјалног положаја и услова рада запослених, бави и ширим спектром проблема у образовању. Један од уводничара на скупу је била и Јасна Јанковић која је и ову прилику искористила да учеснике упозна са нашим ставовима и изнесе опште  примедбе ЗОСОВ-а, које Унија понавља у свакој прилици. 

Дебата је започета уводном беседом професора Ивића и била је посвећена ЗОСОВ-у. Истакао је опште проблеме који се отварају понуђеним решењима, а које је сасвим прецизно формулисала професорка др Ана Пешикан. Први пут је стручна јавност заузела готово јединствен став да понуђена решења у скоро свим Нацртима ЗОСОВ-а, уопште нису добра. Осим једногласног одбијања на НПС-у, веома су значајне и примедбе које долазе од стране синдиката и шире стручне јавности. Сви Нацрти ЗОСОВ-а који су се појављивали  су толико лоши, да их не би вредело ни поправљати, већ писати поново. 

У Нацртима је уочен недостатак координације међу министарствима, конкретно, министарства просвете и локалне самоуправе. Уочен је изразити менаџерски модел организације школа, који ЗОСОВ претвара у „Закон о управљању школама“ који суштински, проблеме образовања а нарочито васпитања ставља у потпуно други план. Васпитање се у Нацртима ЗОСОВ-а више провлачи као обична синтагма.

У даљем току дискусије у којој су, поред представника УСПРС учествовали универзитетски професори, представници различитих стручних друштава, народни посланици, говорило се о свим отвореним проблемима и опасностима које собом носи погрешан приступ овим проблемима које је министарство заузело. Изгледа да  актуелни министар просвете, читав школски систем у Србији са свим његовим специфичностима, посматра на исти начин као што је посматрао и школу коју је водио пре ступања на дужност. Због великог броја учесника расправе из редова универзитетских професора, неминовно се дошло и до помињања Нацрта Закона о високом образовању, где су такође уочени бројни недостаци.

Из саме дебате је изнедрен закључак да су катастрофална решења, понуђена у Нацртима сета Закона о образовању сама од себе формирала широк фронт противника, чак су у томе успели да уједине појединце из редова стручне јавности који су раније имали потпуно супротстављена гледишта.

Професор Ивић је са запрепашћењем констатовао да је Стратегија образовања у Републици Србији до 2020. Године одбачена у потпуности. Сасвим је игнорисана чињеница да је на њој радило више од 200 стручњака, наших и страних, као и велики број опонената, задужених да у документу траже слабости.

У светлу најсвежијих дешавања која су у великој мери осрамотила и Министарство просвете и српско образовање у целини, изнета је и констатација како у Србији чак ни сами предлози законских решења не представљају највећи проблем, већ њихова примена. Нарочито различите злоупотребе које се приликом примене дешавају, компромитујући притом образовни систем у целини.

Ресор за образовни систем УСПРС

Милан Јевтић

 
Извештај са састанка у МПНТР Штампај E-pošta

Извештај са састанка у Министарству просвете, науке и технолошког развоја

Данас, 24.2.2017.године, од 9.00 до 10.15 одржан је састанак представника репрезентативних синдиката и министра просвете, Младена Шарчевића, са најближим сарадницима. 

Најважнија тема била је испуњавање Споразума о решавању спорних питања, потписаног априла 2015.године. Унија СПРС инсистира на члановима 2.и7. који се тичу награда и помоћи запосленима у просвети, као и на платним разредима који ће поправити материјални положај запослених.

Договорено је да се током следеће недеље, најкасније до 3.марта, уприличи састанак са Аном Брнабић, министарком државне управе и локалне самоуправе која је, као и Младен Шарчевић, наследила потписани Споразум.

Након тога, а по данашњем договору, тражиће се пријем код председника Владе РС, Александра Вучића, у најкраћем могућем року.

Следи наставак преговора о сету закона у просвети који би требало да се у скупштинској     процедури нађу током маја или јуна 2017.године.

Очекујемо да ћемо током наредне недеље добити предлог о решењу проблема административних   радника, до промене Уредбе о коефицијентима, као и плаћања оних који уносе податке у Доситеј.

Закључак састанка је да се проблеми више не могу ни занемаривати, ни олако схватати и да је крајње време да се почну решавати. 

Министра смо обавестили да ћемо увек дати прилику за разговоре, али немамо још много    стрпљења. Тражимо решење, а не одуговлачење.

У Београду, 24. фебруара 2017.

ИНФО УСПРС

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Резултати 37 - 48 од 14994

ПРОСВЕТА ИМА РЕЧ

Четвртак од 1900 до 1930

Субота од 0800 до 0830

ТВ Коперникус I.

РАДНЕ ГРУПЕ ПО ШКОЛСКИМ УПРАВАМА

СЛОБОДНА РАДНА МЕСТА

ЈЕДИНСТВЕНА ЛИСТА ТЕХНОЛОШКИХ ВИШКОВА

ЛИСТА РАДНИКА СА НЕПУНИМ РАДНИМ ВРЕМЕНОМ

МОЈА ПРАВА СУ?

ЗАХТЕВ ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

ЗАХТЕВ НЕПУНО РАДНО ВРЕМЕ


УПУТСТВО БОДОВАЊЕ

УПУТСТВО
ПОСТУПАК УТВРЂИВАЊА ТЕХНОЛОШКОГ ВИШКА

ОДЛУКЕ КОМИСИЈЕ

ИЗВОР: МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ

 

 

 

УСПРС на facebook - у

ТАКСА ЗА ТУМАЧЕЊЕ ПКУ

КАЛЕНДАР РАДА 2016//2017

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

ДОПИС МИНИСТРА

 

ЗАХТЕВ ДИРЕКТОРУ

НОВИ ПРАВИЛНИК О ОЦЕЊИВАЊУ У ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ И ВАСПИТАЊУ

ПУБЛИКАЦИЈА ПОСЛОВИ

ЗАКОН О ОСНОВАМА

СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА

И ВАСПИТАЊА

ЗАКОН

О ОСНОВНОМ ОБРАЗОВАЊУ

ЗАКОН

О СРЕДЊЕМ ОБРАЗОВАЊУ

ЗАКОН О УЧЕНИЧКОМ

И СТУДЕНТСКОМ СТАНДАРДУ

СТРУЧНО УПУТСТВО О ФОРМИРАЊУ ОДЕЉЕЊА

 

ШКОЛСКА 2014/2015

СТРУЧНО УПУТСТВО О ФОРМИРАЊУ ОДЕЉЕЊА

ШКОЛСКА 2013/2014

ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC