|
Шта све може да стане у шест посто

Ко се то нормалан не обрадује када му саопштите да ће нека услуга поскупети за тричавих 100 посто? Оставимо по страни несумњиве позитивне ефекте по његово здравље - крв удари у главу, срце туче ритмом бокова егзотичне плесачице, песнице се стискају саме од себе, толико снажно да би у њима била сломљена шипка прављена од чистог (смедеревског) челика, тако да нам тело вежбе више нису ни потребне. Још је важније свенародно весеље којим је дочекана одлука РАТЕЛ-а (ваљда је било и даштања) да се Телекому има одобрити повећање обавезне претплате за фиксну телефонију са 230 на 460 динара. У појединим градовима у последњи је час спречено масовно окупљање на улицама, са циљем да се срећа подели са свима и да се искаже безусловна подршка одлуци којом се јача финансијски положај нашег најбољег оператера фиксне телефоније (ко каже "и јединог" да му служба 977 решава неки проблем)
Ево једне фиктивне ситуације која се могла догодити: у нашем селу, ко бива, постоји мењачница чији је власник изразито тврдоглав човек. Почео је с послом међу првима - раније био улични дилер, лепо послушао гувернера Млађу и "лелегузовао" (израз моје комшинице за актуелни циркус са стамбеним објектима) породични "бизмис". Није се никада жалио – његова кућа је лепо напредовала од легалних прихода. У последње време, међутим, он је имао бригу од које није могао да спава, а која је окончана исходом по њега не баш најповољнијим. Наиме, још у време док је отварао своју малу радњу, он је испред ње стратешки истурио упадљиву рекламну таблу, на којој је увек писао продајни и откупни курс, цифрама толико великим да се могу уочити и са ченејског "реодрома" (поново лингвистичка акробација моје комшинице). Е, сада долазимо и до тврдоглавости – табла је направљена тако да на њу стане двоцифрени број са две децимале иза.
Опрезнији суграђани, који су током деведесетих запатили страх од инфлације већи од бојазни да ће добити рак, говорили су власнику мењачнице још пре пет или шест година – мењај таблу, човече, откад је света и века у Србији није било стабилног курса и нико ти не гарантује да једнога дана неће бити троцифрен. Он се тада излетео и рекао да нема шансе да се то деси и да гарантује да ће га узана рекламна табла служити све док се у Србији евро не уведе као званично средство плаћања. Будући превише својеглав, последњих је дана непрестано гризао нокте, свестан да води битку коју не може да добије, па је, под окриљем ноћи протеклог викенда стара табла уступила место новој - лепшој и старијој, наравно. Власник је, што због компликованости посла, што због јала који га је обузео, тихо у себи псовао и политику, и монетарне власти, и гувернере и економске законитости, а понајвише извршне органе. Стотка која се безобразно шепури са нове табле види се сада и са врха Фрушке Горе, што је измамило осмехе на лица свих који су туда пролазили, под условом да су знали позадину приче. Остали су се смејали из пуког весеља, за које, да не ситничаримо, имају баш доста разлога.

Монопол је мајка: Телеком, one & only
За почетак – ко се то нормалан не обрадује када му саопштите да ће нека услуга поскупети за тричавих 100 посто? Оставимо по страни несумњиве позитивне ефекте по његово здравље - крв удари у главу, срце туче ритмом бокова егзотичне плесачице, песнице се стискају саме од себе, толико снажно да би у њима била сломљена шипка прављена од чистог (смедеревског) челика, тако да нам теловежбе више нису ни потребне. Још је важније свенародно весеље којим је дочекана одлука РАТЕЛ-а (ваљда је било и даштања) да се Телекому има одобрити повећање обавезне претплате за фиксну телефонију са 230 на 460 динара. У појединим градовима у последњи је час спречено масовно окупљање на улицама, са циљем да се срећа подели са свима и да се искаже безусловна подршка одлуци којом се јача финансијски положај нашег најбољег оператера фиксне телефоније (ко каже "и јединог" да му служба 977 решава неки проблем). Као и увек, најстарији суграђани су предњачили у неконтролисаним изливима среће – један је, несумњиво опијен благодетима које је одлука изазвала, изјавио да ће му она помоћи да усаврши своје хипнотичке способности. Према његовим речима, са новом ценом услуге, илузионистичка техника "скупа претплата, телефонски апарат, па ти буљи", коју примењује од последњег поскупљења, биће додатно усавршена. Пошто се ради о пензионисаном просветном раднику, чија је супруга у идентичној ситуацији, извесно је да ће их од првог априла увесељавати натпис "Цан'т тоуцх тхис", који им ових дана спрема њихова унука, а биће постављен тачно изнад фиксног телефона. Ем што је корисно, ем што брате помаже у учењу страних језика. Забрана неће важити само у случају да телефон зазвони, али и то се дешава све ређе, јер деца и унуци већ одавно користе мобилне телефоне, а број позива вршњака нагло се смањио после оне недавне корекције, када је цена претплате са деведесетак подигнута на 230 динара.
Исто као и невоље, ни лепе вести никада не долазе саме. Другим речима, весеље се шири на све стране, као у оној песми о маршалу којег су се одрекли сви, а понајпре и понајвише они који су му за живота приређивали незаборавна ректална планинарења. Наш најбољи (ко каже "и једини" да му цркне трифазни штевец) произвођач и дистрибутер електричне енергије несумњиво је осокољен недавном изјавом са највишег места ("Никада, али никада нећу признати Косово... а оно друго? А да, ЕПС не би требало приватизовати"). Као шлаг на торту дошло је и одобрење поскупљења од 10 процената, за које су опасни стручњаци већ израчунали да би, по просечном рачуну од две до три хиљаде динара, могло да износи 700 динара месечно - којом математичком операцијом - није важно, све док је она (операција) државотворна. Поред тога, најављено је још једно поскупљење до краја године, вероватно поново за десетак одсто (колико ли ће то бити у новцима, немогуће је одредити). Но, да ми не ситничаримо превише и да се окренемо најважнијој ствари - нове цене, кажу у ЕПС-у, допринеће томе да се ремонти обављају редовно и да предузеће послује много ефикасније. Ту је, наравно, и подсећање које нас, као и код Телекома, увек посебно развесели - цене су, не заборавите, најниже у целом региону, и далеко испод европског просека. Баш као и плате, рекли би злонамерни. На срећу, грађани нису малициозни и очигледно је да је и ово поскупљење деловало изразито позитивно на њихов морал (обашка борбена готовост). Разлог за плиму необуздане среће је очигледан - са вишим ценама, ЕПС ће урадити све оно што до сада није могао, што значи да следеће зиме, први пут после тридесет година, нећемо, за ледених дана, слушати драматичне апеле о томе да је потрошња достигла критичних 150 милиона нечега и да, ако се настави тренд раста, може да се деси распад целог електроенергетског система. Мада, и са распадима не стојимо лоше – нарочито када су у питању државе у којима живимо, па бисмо се чак и тада некако снашли.
Комплетну егзалтацију поправио је наш највећи (ко каже "и једини" да му Руси приватизују башту) прерађивач нафтних деривата, најавивши још једну корекцију цена горива. Тактиком "нису велика, ал' су зато честа" поскупљења бензина непрестано развесељавају све власнике аутомобила. Возачи углавном мирно излазе из својих возила, мало се пресеку када виде цене, али се, према сведочењима запослених на пумпама, брзо саберу и дозову памети. Није важно то што је дизел најскупљи у региону, нити што су цене исте као и када је барел нафте на светском тржишту био готово дупло скупљи. Не, на лицима наших одговорних и савесних грађана, које је запала част да управљају моторним возилима, очигледан је понос и нескривено задовољство, јер су свесни да највећи део цене једног литра отпада на акцизу. А шта је тај новац него директан подстрек нашој Влади, нашим министарствима, нашим државним секретарима, саветницима и иним трудбеницима, да наставе са, пре свега, бескомпромисном борбом за очување државних интереса, као и са још снажнијим успостављањем темеља државе засноване на социјалној правди? Дешавало се, кажу, да понеки грађанин, понесен налетима тако генерисане среће, крене, из чиста мира, да грли и љуби затеченог пумпаџију. Црева и "пиштоље" још увек не дирају.

Весеље се шири на све стране: Бајатовић дува
Ипак, у целој фуртутми око неконтролисаног весеља (не заборавимо скупљу кабловску, прославићемо и то како треба) немогуће је не приметити огромно незадовољство, које је најјаче у Војводини. Зашто баш овде? Ево, мени се пола (већ помињаног) комшилука тачно разболело када је Душан-један-је-већ-платио-главом-Бајатовић на телевизији изјавио да неће бити поскупљења гаса. Таман смо се тек отрезнили од беспоштедне пијанке којом смо прослављали његов избор за директора године, а он нама, наш човек из Равног Села, тако да узврати? Пошто је Војводина највише захваћена гасификацијом, стиче се утисак да је ово директна дискриминација. Шта нама фали, кроз прозор ме је, плачним гласом, питао један комшија. Јесмо ми шугави, зашто не подигну и цене гаса, мада је то мимо сваке економске логике? Докле ћемо се осећати као грађани другог реда – ето, само оно што се нас најдиректније тиче, не поскупљује? Ако знамо да већа цена гаса доприноси јачању наше државе (а знамо) ни осамдесет динара по кубном метру нам није много, јер нам је досадило да у нама виде сепаратисте и борце за што већу независност од наше једине престонице, Белог града, у коме седе (и сéде) неке од најумнијих српских глава. Нисам успео да објасним комшијама, већ сам и сâм, скрхан неправдом, само немо одмахнуо руком суочен са толиком количином бесмисла. И туге, свакако.
Деси ли се то да се грађанин прерачуна, па простим лаичким операцијама дође до сазнања да би поскупљења могла да погурају инфлацију – реаговаће, одакле већ треба, нека од наречених умних глава и одмах, уместо нас, све израчунати. Нема места страху - више цене не само да су вишеструко корисне (из разлога делимично побројаних), него су и сасвим безопасне. Како год окренули, инфлација неће бити виша од пројектованих шест одсто. То што, док слушате та уверавања, имате утисак да вам расту папци и рогови, може се приписати једино вашој параноји у поодмаклом стадијуму. Голе чињенице са тим немају никакве везе.
Бранислав Зукић
|