UNIJA SINDIKATA PROSVETNIH RADNIKA SRBIJE

Боје за генија

  Омалени  основац Александар Ракић (14), висок свега 1,5 метара на путу је да постане признати сликар, а већ сада је чудо од детета. Иако са тешким сметњама у расту и развоју, мали Аца показује јединствен таленат за сликарство, вајарство, роботику, дуборез, вез, рукорад од свих познатих материјала. Од парчета папира и конца, направи ремек-дело, а дневно слика и по 15 сати. - Почео је да слика са седам година и од тада се није зауставио! - прича за мајка Мирјана. - Све што замисли, пренесе на материјал. Насликао је на десетине акварела, уља на платну, цртежа. Иако се угледа на модел из природе, коначна слика је апстракција. Почео је да се усавршава у Школи сликања Нине Тодоров, под чијом палицом напредује из дана у дан.
 

Природа је само комадић разноврсних мотива које инспиришу Александра. Ретко слика  исти цвет. Призори птица у покрету, необичних животиња загледаних у даљину и плен, потоци бистри,четком осликани тако да се чује протицање воде. Кад је оживео природу, мали Аца отишао је даље. Почео је да прави посуде, вазе, кутијице од глине. Савладао је вез и плетење, а потом и да прави мини-намештај. Тако је за омиљене јунаке из романа, филмова попут Шекспирових "Ромеа и Јулије" саградио ормариће,полице, столице. За старију сестру Александру (18) која завршава Средњу техничку школу "Никола Тесла", пројектовао је робота, који ради на даљински управљач. За свакога, Александар има дар по личном афинитету.
- Сликање ме одмара. Када сликам најсрећнији сам - каже Александар Ракић. - Волео бих да постанем прави професионалац, мада ми већ говоре да то јесам.
Александар сања да се услови у њиховој Школи за основно и средње образовање "14. октобар" поправе како би у свом кабинету за ликовну уметност могао да слика.
Родитељи малог генијалца, тешко успевају да му набаве потребан материјал за рад. Једном су, сведочи Мирјана која је у инвалидској пензији, затражили и градску стипендију, али су их одбили. Породица Александра Ракића има само једну жељу: да сину обезбеде боје и четкице. Надају се ће се за њихово дете појавити некаква фондација.

ПОРЕЂЕЊЕ СА ФРАНЦУСКИМ СЛИКАРОМ
Стручњаци  дела Александра Ракића упоређују са славним француским уметником Тулуз-Лотреком (1864-1901). Сликарка Нина Тодоров, која већ годину дана подучава нишко чудо од детета, прича како су сличности са техникама познатог постимпресионисте за неверицу. За њу је чудо и подударност у физичким ограничењима која су код Александра готово иста као код славног Лотрека. И он пати од дисплазије због које је веома низак и отежано се креће.
С.Б.
 

Komentari (1)

RSS link na komentare

...
napisao cuburac, 10 март, 2010

"Једном су, сведочи Мирјана која је у инвалидској пензији, затражили и градску стипендију, али су их одбили." Naravno, u celoj Srbiji ista prica, i zato nam tako i ide. Cim dete pokaze genijalan talenat - ODBI, BRE!!!

Prijavite neodgovarajući komentar

glasaj protiv

glasaj za

Glasova: +2

Ime

Komentar

smanji | povećaj

Pretplati se na obaveštenje (samo za registrovane korisnike)

Dodaj komentar