Najperspektivnija zanimanja u Srbiji Штампај E-pošta
Saturday, 14 June 2008

Elektrotehničari i ekolozi najbrže do posla

U Srbiji postoji raskorak između tržišta radne snage i onoga što nude srednjoškolske ustanove. Škole pokušavaju da problem reše uvođenjem novih smerova, a Ministarstvo prosvete im je nedavno preporučilo da aktivnije učestvuju u procesu prikupljanja podataka sa tržišta rada kako bi planirale dalji razvoj. Trendovi, naime, pokazuju da će se u budućnosti najviše tražiti administratori računara, autoelektričari i tehničari za zaštitu životne sredine.

Ivana Božić, psiholog Centra za informisanje i profesionalno savetovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da nije u mogućnosti da da precizne prognoze o tome koja će zanimanja ubuduće biti tražena, ali ističe da je tačno da postoji izvestan nesklad između obrazovnih profila koje deca upisuju i potreba tržišta.
- Turistički tehničar je, na primer, jako atraktivno zanimanje deci tog uzrasta, ali njima je tržište prezasićeno. Takođe, ekonomista i pravnih tehničara ima mnogo na evidenciji, a ipak je svake godine veliko interesovanje za upis tih obrazovnih profila. Što se novih zanimanja tiče, načelno su ogledni obrazovni profili koncipirani prema potrebama poslodavaca, kako bi svršeni kadrovi mogli svojim znanjima i veštinama odmah da se uključe u svet rada - bez potrebe za dodatnim obučavanjem na radnom mestu. Primer za to je „poslovni administrator“.
Božić dodaje da su se poslednjih godina srednje škole trudile da prate tržišnu tražnju uvođenjem novih smerova.
- Što se tiče zanimanja iz oblasti elektrotehnike, u okviru Srednje elektrotehničke PTT škole postoje ogledna odeljenja za profile - administrator računarskih mreža, elektrotehničar multimedija, autoelektričar i elektrotehničar telekomunikacija. U oblasti ekologije postoji novi smer tehničar za zaštitu životne sredine u Geološkoj srednjoj školi i sanitarno-ekološki tehničar u okviru Medicinske škole u Beogradu.
Mirjana Ivančević, direktor Geološke i hidrometeorološke škole „Milutin Milanković“ u Beogradu, smatra da će uvođenjem novih smerova u škole budući maturanti lakše moći da nađu posao.
- Treba uraditi analizu na nivou ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje i videti kakve su potrebe za profilima u celoj Srbiji. Mi smo pre tri godine otvorili smer - tehničar za zaštitu životne sredine i mislim da će to u budućnosti biti jako perspektivno. Mi se sada približavamo Evropskoj uniji, a bez ekoloških standarda nema ulaska u EU.
Ekonomski stručnjaci smatraju da treba biti pažljiv i dobro razmisliti pri odabiru budućeg zanimanja.
- Tržište nije uvek najracionalnije organizovano. Roditelji i deca moraju bolje da razmisle prilikom upisa u srednje škole. Međutim, i oni koji se bave obrazovanjem treba da povedu računa i otvaraju nove oblasti i smerove koji su zanimljivi, mada je moje mišljenje da samo obrazovanje ne može da osposobi ljude za posao - smatra Milan Kovačević, ekonomski analitičar.
Momčilo Stojanović, direktor srednje Elektrotehničke škole „Rade Končar“, smatra da će elektrotehnika uvek biti perspektivna:
- Nadam se da će se uslovi zapošljavanja za mlade popraviti. U našoj školi su, na primer, jako perspektivna zanimanja - elektrotehničar procesnog upravljanja i elektrotehničar za elektroniku na vozilima, jer su deficitarna. Naravno, smerovi koji su vezani za programiranje uvek su perspektivni.
Momir Andesilić, direktor Srednje građevinske škole u Beogradu, kaže da su smerovi iz ove oblasti u našoj zemlji jako deficitarni i da se učenicima otvara mogućnost stipendiranja:
- U deficitarna zanimanja spadaju zidar, tesar, armirač, rukovodilac građevinske mehanizacije, keramičar. Interesovanje za ovu školu je dosta dobro, a o tome svedoče i dva ogledna odeljenja za montera suve gradnje i krovopokrivača za koje velike firme daju stipendije. Mislim da ovi poslovi imaju perspektivu i imaće je nakon tri godine, kada završe školovanje. Posao je zagarantovan. Svakodnevno imam pozive od građevinskih firmi da preporučim učenike koji bi radili kod njih.

Još četiri dana za prijavljivanje za upis
Prijemni ispit za upis u specijalizovane i umetničke škole položilo je 2.763 učenika, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Prijemni ispit za upis u matematičke gimnazije položio je 301 učenik. Za 260 slobodnih mesta u tim školama prijavilo se 347 učenika. U filološkim gimnazijama testove je položilo 576 učenika, od 771 koliko se prijavilo za polaganje prijemnog ispita. U filološkim gimnazijama ima mesta za 548 učenika. Prijemni ispit za upis u dvojezična odeljenja filološke gimnazije položilo 50 učenika. Za 30 slobodnih mesta konkurisao je 51 učenik. Prijemi ispit u muzičkim školama položilo je 996 učenika, a za 1.108 slobodnih mesta konkurisalo je 1.177 đaka. U baletskim školama prijemni su položila 64 učenika, od prijavljenih 102 za 96 mesta. U likovnim školama prijemni ispit je položilo 776 đaka, a konkurisalo ih je 920 za 693 slobodnih mesta. Prijavljivanje učenika za polaganje kvalifikacionog ispita za upis u gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole trajaće do 15. juna.
J. D. I.

IV stepen stručne spreme
Deficitarna Suficitarna
službenik osiguranja maturant gimnazije
komercijalni tehničar ekonomski tehničar
administrativno-tehnički sekretar pravni tehničar
knjigovođa turistički tehničar
blagajnik hemijski tehničar

III stepen stručne spreme
Deficitarna Suficitarna
pekar krojači i šivači
mesar tekstilni radnik
konobar daktilograf
kuvar scenski masker
elektrozavarivač muški frizer

Hit će biti zdrava hrana
Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da je teško prognozirati u kom pravcu će se kretati potrebe naše privrede.
- Doći će do prilagođavanja radne snage. Tu su i programi budžetskog finansiranja za prekvalifikaciju. Izvesno je da će postojati nova zanimanja. Mislim da će se pojaviti nešto u vezi sa zdravom hranom. To je sada hit na zapadu i mislim da će to i kod nas zaživeti.
Građevinske firme teško nalaze kvalifikovane majstore
Najtraženiji su zidari, tesari i armirači


Autor: A. Đukić, S. Milenković, i V. Lojanica | 11.06.2008 - 06:10

JAGODINA, KRUŠEVAC, UŽICE - Predstavnici građevinskih firmi u Pomoravskom, Rasinskom i Zlatiborskom okrugu tvrde da je danas najveći problem naći kvalitetnog majstora zidara, tesara, keramičara, armirača, molera, vodoinstalatera... Ono malo kvalifikovanih radnika koji nisu otišli u Rusiju i na Crnogorsko primorje neće da radi za platu od 30.000 dinara i više, već za dnevnicu od 30 do 50 evra koju diktiraju radnici koji rade na crno.

- S jedne strane imamo radnike koji nisu kvalifikovani za građevinske poslove i oni osim dobre volje nemaju druge kvalifikacije, a oni koji su kvalifikovani uglavnom su u deficitu. U našoj firmi radi dosta radnika iz Kragujevca. Takođe, veliki je problem što radnici formiraju ekipe koje rade na crno, a malo je onih koji hoće da rade za platu. Kroz ortačka društva gde su manji porezi možemo da damo plate kvalifikovanim radnicima od 30.000 dinara mesečno - kaže Vlada Radovanović, direktor „Visokogradnje inženjering“.
U firmi „Biro inženjering“ stalno je otvoren konkurs za radnike u građevini, ali je malo onih koji se odlučuju da zasnuju radni odnos.
- Kada dođu da traže posao, radnici prvo pitaju kolika je dnevnica. Niko neće da radi za platu od 30.000 i više, nego za dnevnicu koja je od 30 do 50 evra. Najveći broj radnika dolazi s juga, iz Vlasotinaca, Leskovca, Surdulice. Država pravi veliku grešku jer dozvoljava rad na crno radnicima u građevini, zbog čega mi, izvođači radova imamo ogromne probleme. Jaka konkurencija su nam neprijavljene ekipe radnika koji i do 30 odsto umanjuju vrednost radne snage. Kada inspekcija rada pronađe radnike na crno, onda oni osnivaju fantomske firme koje traju po mesec dana. Teško je angažovati kvalifikovanu radnu snagu u jednoj nekontrolisanoj konkurenciji koju država podržava - objasnio je direktor firme „Biro inženjering“ Dragan Davidović.
Većina građevinskih preduzeća u Kruševcu ima problema da nađe kvalitetne majstore, a najtraženiji su tesari, armirači i zidari.
- U poslednjih nekoliko godina pravih majstora gotovo da nema. Valjda se takvi kadrovi više i ne školuju. Obično uzmemo nekvalifikovane radnike pa se oni kroz rad, uz one koji poznaju posao, nauče. Kod nas je stalno otvoren konkurs za tesare, zidare i armirače. U toku letnje sezone imamo odliv radne snage, ali malo njih odlazi da radi na građevinama. Više im se isplati, recimo, branje jabuka u Italiji - priča Ivanka Nikolić iz GP „Neimar“.
Slična situacija je i u drugim građevinskim preduzećima. Prazninu popunjavaju angažovanjem priučenih majstora sa juga Srbije koji su zvanja stekli na kursevima.
Kvalifikovane majstore u Kruševcu je u prethodnih nekoliko decenija obezbeđivalo GP „Jastrebac“ koje je imalo više od 2.000 zaposlenih. „Jastrebac“ je već sedam godina u stečaju, a majstori su otišli u privatna preduzeća, dok je dosta njih posao našlo u Rusiji.
- Građevinskih radnika gotovo da nema na evidenciji. Zato za kraj građevinske sezone pripremamo prekvalifikaciju nekvalifikovane radne snage - kaže Predrag Marković, direktor filijale Nacionalne službe zapošljavanja, i dodaje da je od početka godine od 320 nezaposlenih građevinskih radnika 307 našlo posao.
- Od četvorice ljudi iz zidarske ekipe trojica su mi posle deset dana rada rekla da se povlače, da su pronašli bolju tezgu na Crnogorskom primorju. Izvinili se i otišli - priča Radiša Milošević iz užičkog naselja Gornja Pora, koji je za Uskrs postavio temelje nove kuće i od tada ne može da pronađe slobodne, kvalitetne majstore koji bi nastavili posao.
I ove godine potvrdilo se pravilo da su zidari, ali i ostali majstori građevinske struke traženi kao suvo zlato, da ih treba dobro platiti jer u suprotnom lako će naći bolju tezgu na Crnogorskom primorju i u Rusiji.
Užički cenovnik majstorskih usluga kaže - dnevnica građevinca na dobrom glasu kreće se od 30 do 35 evra.
Rajko Gordić, prekaljeni tesar GP „Zlatibor“, iako penzioner, proletos je otputovao u Bar gde je pronašao posao na jednom gradilištu.
- Na Crnogorskom primorju i na Zlatiboru uslovi rada su mnogo bolji. Da bi našao dobrog zidara ili armirača, moraš posao da zakažeš bar dva meseca ranije, ali ni to ti nije garant da će majstor ispoštovati dogovor. Iskrsne posao bolje plaćen, pa zašto bi majstor onda dangubio. Sezona traje od proleća do jeseni - objašnjava Gordić.
Užički investitor koji se bavi izgradnjom stanova, koji je zahtevao da ostane anoniman, kaže da je dobre majstore sve teže naći.
- Imam uigranu ekipu građevinaca koja radi za mene, ali neretko se desi da se usred radova neko javi i kaže da je našao bolji posao. U tim slučajevima je teško naći zamenu - kaže naš sagovornik navodeći primer parketara, dugogodišnjeg radnika, koji je nedavno otišao u Rusiju koja je, po njegovim rečima, postala meka za srpske građevince

Komentari (1)Add Comment
...
napisao stefan94, 03 February, 2009
glupi ste za oskara
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: -2

Napišite komentar
quote
bold
italicize
underline
strike
url
image
quote
quote
smile
wink
laugh
grin
angry
sad
shocked
cool
tongue
kiss
cry
smanji | povećaj

busy
Последњи пут ажурирано ( Tuesday, 19 January 2010 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC