Отвори мапу УСПРС

Школе УСПРС

Дистрибуција садржаја

Тренутно је 1 гост на вези

Статистика посета

mod_vvisit_counterДанас655
mod_vvisit_counterЈуче722
mod_vvisit_counterОве недеље7456
mod_vvisit_counterОвог месеца22091
mod_vvisit_counterУкупно5157480
 
 
Председници Владе на знање! Штампај E-pošta
Sunday, 24 December 2017

Председници Владе на знање!

Не зову новинаре бадава „седмом силом“. Истинитост тог назива се најбоље показала ових дана, на примеру председнице Владе Србије.

Наиме, госпођица Брнабић је месецима остајала глува на све позиве 4 репрезентативна синдиката просветних радника, и на позиве  осталих синдиката запослених у јавним службама. Није се обазирала ни на протестни скуп који се збио под прозорима канцеларије у којој она неуморно ради, у Немањиној улици у Београду.

Али, није остала глува, а ни нема, када је у дневном листу „Данас“ 22. децембра 2017. године прочитала изјаве представника синдиката запослених у јавним службама, а међу њима изјаву Јасне Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије, која је рекла да је госпођица Брнабић опет увредила просветаре. 

Брже боље, већ следећег дана, 23. децембра 2017. године, у истом дневном листу објављен је ауторски текст госпођице Брнабић. Писан је, то је сигурно, тек након завршетка напорног дванаесточасовног радног дана, дакле у петак у касним поподневним сатима.  Показало се да један новински чланак има већу моћ него хиљаде људи који не држе наставу у знак протеста, и већу снагу него апели и захтеви репрезентативних синдиката запослених у јавним службама, чим је тај чланак натерао госпођицу Брнабић да на тренутак предахне од тешкох државничких обавеза и посвети се писању отвореног писма које додуше није никоме упућено, али претпостављамо да се односи на  синдикат који ју је дан раније оптужио за још једну увреду свих просветних радника. Наше обраћање се ипак налази у сенци начина на који је усвојен буџет за 2018. годину, као и Закона од којих се неки нас итекако тичу. Нови „реформски“ закони су донети у потпуној тишини, посланичкој, стручној, синдикалној. Наставили сте бесрамно да рушите и уништавате радничка права. Није Вам било довољно то што сте раднике ставили на жртву крупном капиталу, већ сте то урадили и са децом и то од најранијег доба Законом о дуалном образовању.

Искрено, од отвореног писма смо очекивали много више. Његов уводни део, у коме покушава да омаловажи саговорника коме се обраћа отвореним писмом а не лично, је сасвим обичан и виђен много пута у нашем друштвеном животу. Оптужбе за „спиновање“, салве беса и мржње на друштвеним мрежама поводом њених изјава ваљда треба да служе да госпођица Брнабић себе представи као невину жртву злих просветних радника који, ето, ништа друго не знају него да „спинују“ изјаве велике  реформаторке и да је мрзе. 

А она не мрзи никога. Она воли све људе, толико их воли да се сећа имена и презимена десетина вредних просветних радника по васцелој Србији. Можда је и заборавила име каквог неважног страног амбасадора, али имена и презимена просветних радника – то јој се не може десити да заборави. Чисто да се зна ко јој је у мислима и на срцу. У свом ауторском тексту, председница Владе је поново открила дубоко непознавање области у којој је изразила жељу да арбитрира, и где је запазила одступање од природних закона. Апострофирајући школе и наставнике који су према њеном мишљењу постигли успехе, некако у очи упада чињеница да је као мерило тог успеха одредила ниво апсолутног знања ученика. Као и све незналице, она волунтаристички закључује како се квалитет рада наставника одређује апсолутним знањем ученика уз игнорисање свих осталих аспеката.

И онда се напокон дотакла суштине проблема. Нажалост, само дотакла, и то у свега шест реченица: „Али овакав систем није фер. Није фер према већини наставника и професора који су понос професије. Није фер, јер њихов труд и успех нису ни каријерно признати у смислу преласка у следећи платни разред. Овакав систем такође не даје никакву мотивацију новим генерацијама наставника и професора који тек почињу да раде овај посао. Овај систем убија пасију према послу и учи младе људе да се труд не исплати. Да ли смо сигурни да је то земља у којој ће млади људи желети да остану или да се у њу врате?“  Поменувши и родитеље који за своју децу узимају приватне часове, ниједном јој није пало на памет како је то можда показатељ да нема довољно наставника? Није ли можда решење тог проблема у запошљавању додатног броја наставника, раду у мањим групама где ће се сваком детету посветити више пажње и времена па онда потребе за таквим часовима неће ни бити? Таман посла! Шта ће рећи ММФ? Када је ова иста (сиц!) Влада прибегавала мери снижења зарада за 10%, 1. новембра 2014. године то је учинила линеарно и у истој мери за оне вредне и предане наставнике, баш као и за „нераднике који раде 2-3 сата“ и „читаче новина на часу“. Неправедна симетрија између ових група тада никоме није сметала

Уместо да заврши започету, прву вредну мисао у писму, госпођица Брнабић је, нажалост, отворено писмо завршила без икакве идеје и предлога, са новим оптужбама на рачун оних који не виде визију Владе коју она води. 

Уместо ње, која је вероватно била превише уморна од посла и стварања визије модерне, уређене Србије, отворено писмо ћемо завршити ми: 

„Поштовани просветни радници! Сећам се да сте 2015. године потписали Споразум са Владом Србије коју је водио мој претходник, и да се тим Споразумом Влада Србије обавезала да ће увести платне разреде који ће се примењивати од 1. јануара 2016. године. Знам да сте месецима штрајковали да добијете обећање да ће напокон, кроз систем платних разреда, бити праведно вреднован труд и залагање. Нажалост, Влада коју је водио мој претходник није испунила то обећање. Ја вам обећавам да ће платни разреди почети да се примењују за 3 месеца. Желим и да вам се извиним што сам давала неодговорне и паушалне изјаве у вези вашег дневног радног времена и распуста који имате. У међувремену сам сазнала у чему се састоји ваш посао. На крају, обећавам да ће Влада коју водим не само сврстати у платне разреде запослене у јавним службама попут просвете, здравства, културе, него да ће сви запослени који плате примају из неког буџета, бити сврстани у платне разреде. Тако се у модерној Србији о којој маштам неће десити да професор у Математичкој гимназији у Београду има мању плату од референта за петуније у некој државној агенцији. Ако те неправде не исправим до половине ове године, имате моју реч да више нећу водити Владу Србије“. 

На крају, жао нам је што немате довољно храбрости и да отворено признате да приче о квалитету наставе представљају најобичнију фасаду и да се законске мере које сте донели, тиме уопште и не баве. Једино што Вас занима јесте како да се додворите газдама из Светске банке и ММФ-а, односно, како можете додатно закинути наставницима, деци и образовању и васпитању у целини.

ИНФО УСПРС

 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC