ПЕТИЦИЈА Штампај E-pošta
Tuesday, 21 November 2017

ПЕТИЦИЈА УНИВЕРЗИТЕТСКИХ ПРОФЕСОРА ПРОТИВ НОВОУСВОЈЕНИХ ЗАКОНА

„Прво су дошли по комунисте / ја сам ћутао јер нисам био комуниста / потом су дошли по Јевреје… по вође синдиката… по католике… а онда су дошли по мене / а тада више није било никог да ме брани“.

(Мартин Нимолер).

Оно што најпре упада у очи у овој петицији јесте чињеница да универзитетски професори и истраживачи уочавају да „веза између свих нивоа образовања је тесна и узајамна и одражава јединственост и целовитост образовног система“. Слажемо се. И накнадна памет представља некакву памет и можемо поздравити ово несумњиво тачно и прецизно запажање. Али... не можемо, а да не приупитамо са извесном горчином уважене професоре и истраживаче, зашто је то јединство нестајало и губило се у измаглици када је велика батина, да не кажемо мотка, млатила из све снаге преко предшколског, основног и средњошколског образовања? Шта је било са целовитошћу док су масакрирали Закон о раду? Када су нам одузимали права једно за другим?

Да ли смо заиста представљали „недељиву целину“ док смо се месецима вукли по улицама за време штрајкова, као изгладнели пси? Шта ли се то догодило па је веза свих нивоа образовања напрасно постала тесна? „Законом о високом образовању драстично је смањено учешће универзитета у раду регулаторних тела одговорних за обезбеђивање квалитета високог образовања а у корист извршне власти“. Аха, разумели смо, нема више добро плаћених синекура и положаја у регулаторним телима....

Шта би то све требало да значи нама, обичним наставницима? Да ли смо имали неке вајде од досадашњих представника у регулаторним телима? Сећа ли се ико? Да ли су икада стали на нашу страну? Чиме то оправдаше своје положаје у очима обичних наставника када их позваше на јединство?

Да се питамо и да ли ће политичари и представници извршне власти умети да ураде исто што и професори универзитета пре њих? Сигурно неће умети да гласају онако како им ММФ и Светска банка наложе? Неће умети да играју како им се свира нити да се окрећу онако како ветар буде дувао?

Забринуше се наши академци (Академска заједница) због „одузимања кључне улоге коју би академска заједница морала имати, како посредно тако и непосредно у друштвеном животу Србије“. Нису до сада приметили да је та „кључна улога“ већ одавно поверена другима...

Да се не лажемо, већу улогу у друштвеном животу Србије има мртва баба Ванга него жива САНУ.

Из перспективе обичних наставника, баш никакве разлике нема коме ће отићи дневнице за путовања по беломе свету, бескрајна заседања, конференције. Већ смо се навикли на нови поредак, редовно, скоро на недељном нивоу нам се уредно тумаче нове и новонастале обавезе и наредбе, измене и допуне, прекрајања пете и шесте верзије разних правилника и закона, све један од другог модернији и лепши, сваки на корак од идеалног стања. Заједничко им је и то да ниједан не иде у корист просветног радника на било ком нивоу. Ко нас је клео, није дангубио.

Ми знамо судбу и све што нас чека,

Но страх нам неће заледити груди!

Волови јарам трпе, а не људи —

Бог је слободу дао за човјека. (Алекса Шантић)

Ресор за образовни систем УСПРС

Милан Јевтић

Последњи пут ажурирано ( Tuesday, 21 November 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC