ОД ДРВЕТА СЕ НЕ ВИДИ ШУМА Штампај E-pošta
Tuesday, 24 October 2017

Како се од дрвета не види шума

Поводом Закона о дуалном образовању

У Србији се од доласка министра просвете Младена Шарчевића, интензивно говори, а сада и доноси Закон, о дуалном образовању. Оставља се утисак да ће оно решити незапосленост младих и донети разнолика добра.

Прво питање које се поставља јесте, да ли смо се и зашто, одрекли Стратегије развоја образовања, донете 2012. године, са мерама до 2020. године? Стратегију Шарчевић назива списком лепих жеља, јавно говорећи да је државу много коштало њено доношење, али да држава од ње нема велике користи. Ако је тако, да ли ће неко одговарати за протраћени новац и ко, ваљда сама држава или неки претходни министар? Дефинисани стратешки циљеви образовања, тако су стављени ad acta, па смо се вратили импровизацији. Требало је да тежимо друштву знања и да подижемо образовни ниво нације. Данас нам се ипак нуде најједноставнији послови као светла будућност и наше земље и наше деце.

 Највећа штета од пренаглашавања значаја оваквог школовања јесте што се не решавају, чак и нису у жижи јавности, кључни проблеми просвете, квалитет образовања, његов, као и третман образованих у друштву, најниже учитељске зараде у Европи, проблематично стечене дипломе и докторати. Ова и многа друга питања су тешка, компликована, траже време и визију, консензус свих релевантних фактора… А траже и време, што је, изгледа највећи проблем. Нема инстант решења за један (не)потпун мандат.

Јасно је и потврђено да је велика прича о образовању као насушној потреби, ипак чист маркетинг. Лепо звучи када се прича о томе да деци хоћете да омогућите боље услове за живот и рад. Баш као и ономад када смо уводили информатику као обавезан предмет. Тада смо имали комплетно технички опремљене школе. Два месеца касније, прошле недеље, шаљу нам Правилник у коме се каже да док један ученик ради на компјутеру, други седи поред њега да би развијали заједништво и социјалну интелигенцију!? Тако то бива у Србији, велике су само приче.

Но, да све то оставимо по страни ибавимо се само бројкама.

Немачка организација за међународну сарадњу, ГИЗ подржала је укупно 5 образовних профила у Србији. То су Индустријски механичар, Бравар заваривач, Електричар, Модни кројач и Механичар моторних возила. У дуалном су још и Оператер за израду намештаја и Оператер машинске обраде. Овде треба додати и смер Трговац, али не у целом систему, већ само у оним школама које су се изјасниле за дуални начин учења. Укупан број ученика у свим дуалним профилима, у све три средњошколске године, јесте 2560, од чега је 1714 у првом разреду. Средње школе у Србији похађа око 250 хиљада ученика. Ваљда је сада нешто јасније…

Законом о дуалном образовању (уколико се не промени током расправе), Привредна комора је алтернативно Министарство просвете. Нема много одговорности, али зато се много пита. Ова и оваква Привредна комора је, сигурна сам, компетентна за многе, али не и наставничке послове. После кратке обуке код послодавца, наш посао преузима координатор за практичну наставу, све то надгледа и организује поменута Комора и ето доказа да се све наше знање може сместити у пар дана обучавања. Такав приступ показује елементарно непознавање наставничке професије, њених видљивих, али и мање видљивих послова. Њене будности, континуиране подршке, препознавања проблема и ресурса да се исти реше.

У блиској будућности, десиће нам се да уговор између заинтересованих страна буде мртво слово на папиру и онда, када ученик не прими ни минималну зараду (односно њених 70%), када му не плате превоз, нити осигурање, правда ће се тражити у школи, која је развлашћена и моћи ће само да слегне раменима. Или ће се до ње доћи на суду…

Уколико буде донет, ко зна какве опасности нас вребају у овом Закону. Њиме се угледамо на Швајцарску, Аустрију, Немачку… Као да је доношење једног документа гарант да ћемо преузети њихове друштвене вредности, индустријски развој или стандард.

Уколико буде донет, званично смо се одрекли Стратегије развоја образовања до 2020. године. Определили смо се! Изабрали смо, не да будемо друштво знања, већ јефтине радне снаге. Што је још горе, немамо циљ, лутаћемо и даље од случаја до случаја, од министра до министра, од идеје до идеје. Лутаћемо и биће нам нејасно, зашто се нама све то дешава.

У Београду, 23. октобра 2017.

Председник Уније СПРС Јасна Јанковић

Последњи пут ажурирано ( Tuesday, 24 October 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC