Отвори мапу УСПРС

Школе УСПРС

Дистрибуција садржаја

Тренутно је 32 гостију на вези

Статистика посета

mod_vvisit_counterДанас240
mod_vvisit_counterЈуче7457
mod_vvisit_counterОве недеље7697
mod_vvisit_counterОвог месеца46568
mod_vvisit_counterУкупно5033711
 
 
ДИСИДЕНТИ ПАРАЋИН Штампај E-pošta
Friday, 30 June 2017

ДИСИДЕНТИ ПАРАЋИН

ДИСИДЕНТИ 3

Прича се привела крају,

па желимо да сви знају:

Нисмо срећни због скандала

ал' морамо рећи Хвала !

Хвала нашим колегама

из свих школа, са свих страна !

Хвала што су били уз нас,

бодрили нас сваког дана.

Просветари, част вам свака,

посебна сте врста људи,

родитељи ђачки, хвала,

истину сте препознали

бивши наши ученици,

нову сте нам снагу дали.

И „Унији“ много хвала

што је уз нас храбо стала.

Школски одбор ситно броји

на ногама једва стоји,

нешто им је под баш клизав,

па им ход помало гмизав.

Председница сада мора

да одлуку „своју“ брише.

Закон ево јасно каже

да ми нисмо криви више.

Јесмо – нисмо, нисмо – јесмо,

ко разуме нека схвати !


Занима ме како ће нас

после свега погледати.

Каже, све је по закону ?!

Нисмо ни ми баш од јуче,

ко не зна за ЉУДСКИ закон

тога тешке муке муче.

А човек је тешко бити,

то не може бити свако,

па праштамо директорки,

можда не зна да је тако.

Још се питам, зна ли она

да се лако пада с трона ?

Недавно нам у посети,

био човек, баш персона,

инспектор у Министарству

и особа од закона.

Све јој лепо, натенане

објаснио како даље,

с много такта и стрпљења

залазећи у детаље.

Ал' узалуд, џаба приче,

она је толико бистра

ради само по упутству

нашег „локалног министра“.

Он нам често баш долази,

и данас је ево био,

а шта смера то не знамо,

још се није огласио.


Ћутати је можда мудро,

кад се јавност заталаса,

ал' да је то нека памет,

и шаран би био даса.

Шта ће јадан, судбина му

одузела наду сваку.

После свега остаће му,

копрцање у плићаку.

А плићак је чудно место,

нит се давиш – нити пливаш.

Безбедан си и сигуран,

ал' некако – не уживаш.

Не пишем ни ја ову песму,

што уживам ил' што умем.

Покушавам неке људе

мало боље да разумем.

Али, што се више трудим,

ил' занемим, ил' се чудим.

Ево, већ некол'ко дана

школа је без главног члана.

Па „обезглављени“ тако

функционишемо лако.

Без нервозе, без тензије

тако бисмо до пензије.

Ни „министра“ нешто нема

већ данима није био !?

Да га није неко од нас

не дај Боже наљутио?


Ма, опет ће он да сврати

кад се „прва дама“ врати.

Али, ако буде среће

враћати се она неће.

А можда и сама схвати:

Чему има да се врати,

кад је свесно замутила,

бунар из кога је пила?

Магла би се постидела

да је пала и прекрила,

оно што је очигледно.

Неки људи се не стиде

кад се понашају бедно.

Слажем се да треба чути

шта ко каже ил' предлаже!

Само, стани,изабери,

не пренагљуј, трипут мери.

Озбиљна је ово прича,

узми срце за водича,

с њим се никад не изгубиш

(осим ако се заљубиш).

Да би прича била краћа:

Директорка нам се враћа

тамо одакле је дошла.

Огољена, поражена,

без полтрона, увлакача,

без титуле и почасти,

својих главних покретача.

Ми је никад нисмо хтели,

па смо ево – баш весели!

Богу хвала, прошло све је,

најслађе се задњи смеје...

Последњи пут ажурирано ( Friday, 30 June 2017 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC