ПОЛИТИЗАЦИЈА ШКОЛА Штампај E-pošta
Tuesday, 06 June 2017

ПОЛИТИЗАЦИЈА ШКОЛА

Чињеница је да време радничког самоуправљања представља прошлост у нашој земљи, и то прошлост на коју неки, нарочито старији, гледају са дозом носталгије. Међутим, капитализам и економски либерализам у међувремену су захватили све сегменте друштва и привреде. Иако је тако, често смо имали прилике да чујемо како избор за директора школе представља неку врсту рецидива самоуправног социјализма, мада то баш и није сасвим тако. Досадашња законска решења су предвиђала да избор директора школе обавља школски одбор, након прибављеног мишљења наставничког већа, односно запослених.

Пошто се и наше школе налазе на некаквој врсти тржишта у коме родитељи имају право да бирају, свакако да није свеједно ко ће доћи на чело установе. Свакако да је било много лоших избора а нерад и јавашлук веома брзо дођу на наплату.

Школски одбори а и претходни министри, поучени ранијим искуствима, од којих је свакако најупечатљивије било оно из пожаревачке гимназије 2010. године, углавном се нису драстичније супротстављали вољи колектива. Изгледа да је од тада прошло доста времена, па се заборавило. Можда је дошло време да министар Шарчевић научи лекцију коју су успешно савладали претходници? Треба ли га у пракси суочити са гневом запослених са чијом се вољом неко измотава?

Од тренутка ступања на дужност министра Шарчевића, уочљива је тенденција прекрајања воље запослених и потврђивање директора од стране министра, чак оних који у процесу прибављања мишљења запослених нису добили ни један глас. 

Да је реч о политички подобним кандидатима, чији једини квалитет представља чланска карта неке од владајућих партија као и да је реч о политичком насиљу политике над струком, најбоље сведочи писмо упућено министру Шарчевићу од стране директорке ОШ „Др Арчибалд Рајс“ у Београду. Са истом жељом, спречавања даљег насиља запослени у поменутој школи су потписали и послали своју петицију.

Исти или сличан разлог је навео и запослене у Економско-трговачкој школи у Алибунару да започну свој штрајк. Запослене колеге у овој школи су се определиле да на овај начин скрену пажњу јавности над насиљем које се у њиховој школи спроводи.

Овакве појаве треба посматрати у светлу све израженије жеље за централизацијом у образовању. Министарство просвете које ће представљати центар моћи и министар просвете са фараонским овлашћењима очигледно представљају идеал коме се тежи. Држава која преко министарства просвете практично контролише све кључне сегменте у раду и животу школе. Не оставља се нимало простора за испољавањем флексибилног или иновативног начина решавања бројних проблема. Овакве тенденције су до сада биле правдане намером да се олакшају и убрзају реформски процеси . Међутим, пошто су ови процеси били успорени, очигледно је да су праве намере другачије. Циљ је да се тврдо контролише један од највећих система у држави.

Иако су у министарству просвете свесни да је немогуће успешно пратити стање у огромном броју подређених установа, помоћ се онда потражи преко „вансистемских“ решења. Тако у први план избијају локалне партијске структуре и појединци блиски политичарима. У готово свим срединама постоје анонимни „кадровици“ који често по локалним кафанама решавају ко ће бити именован у који одбор, ко ће бити директор школе, не хајући за мишљење запослених.

Оваква решења, наравно, извргавају руглу и систем и законе, уносе хаос и несигурност у рад школа, који се манифестују већ приликом прве промене локалне власти. Као крајњу последицу доводи до опадања поверења у систем и губитка мотивације одговорних и посвећених радника. Сасвим је логично онда очекивати да ће грубо поигравање са вољом запослених пре или касније наићи на револт и сасвим оправдани отпор.

Унија СПРС је до сада, а и убудуће ће подржавати на сваки могући начин своје колеге које се буду успротивиле политичком насиљу над својом школом. Просветни радници у нашој земљи су на жалост понижени и њихов рад се обезвређује и омаловажава. Упркос томе, они и даље не желе да трпе политичко насиље и вређање здравог разума. Сваком облику политизације школа  супротставићемо се, пре свега ради будућности наше деце.

Ресор за образовни систем

Милан Јевтић

 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC