МИНИСТАРСТВО СТРАХА Штампај E-pošta
Wednesday, 22 March 2017

МИНИСТАРСТВО СТРАХА

Пре нешто мање од године дана , добили смо новог министра просвете. Од самог тренутка ступања на дужност, скоро сваког дана је водио са нама разговоре и социјални дијалог, додуше преко новина и таблоида. Неко време смо и пратили то што он свакодневно изјављује, али смо у међувремену одустали. Ко је докон у толикој мери да свакога дана прати министрове изјаве и најаве? Она чуда и новине које је он најавио, била би иначе довољна за три просечна мандата. 

Од свега тога, највише времена је провео уводећи униформе у српске школе. Наш народ би рекао да „докон поп и јариће крсти“, али, како се чини, министру је некако најдраже да осиромашеним родитељима додатно завуче руке у џепове. „Није то велики издатак“, вајка се министар, чија имовинска карта баш лепо упада у очи осиромашеним грађанима. Тачно је министре, није много, као и  сто батина по туђим леђима!

Да би све министрове замисли заживеле, ваљало је мењати Законе. И заиста, после извесног времена, до нас је стигао Нацрт Закона о основама образовања и васпитања. Први у сету Закона о образовању. Приликом читања, више пута смо морали да застанемо и протрљамо очи, не верујући да стварно пише баш тако. У њему на жалост, нема ни речи ни о образовању, ни о васпитању. Некако би било примереније да му се и промени назив, па да се лепо назове „Закон о управљању школама“!

Министар би, усвајањем оваквог текста, прогласили управником свих школа у Србији. Он је тај који бира и разрешава директоре, именује Национални просветни савет, одређује календар рада, доноси и усваја правилнике, одређује колико ће ко времена провести у школи, прописивати планове, програме, стандарде, одређивати чак и методе и циљеве. Укратко, ми немамо о чему да размишљамо, све ће то министар уместо нас. Сва управљачка права је задржао за себе, централизовао образовни систем до неслућених граница а једино што је са нама, обичним „извођачима радова“, српским учитељима, великодушно пристао да подели, то је одговорност! Уколико нешто не буде ваљало ми ћемо, углавном  бити криви. Министар и његови, доказано неспособни сарадници имају велике захтеве од нас. Они би хтели да, српски учитељи поверену им децу поведу знањем на пут у земљину орбиту! Средства која су им ставили на располагање за извршење таквих задатака своде се на старе двоколице и цркнуто кљусе.

Међутим, не би требало очајавати. Свети Илија је заиста успео да у кочијама полети у небо, а уколико хоћемо да будемо и мултиконфесионални, подсетићемо се да је сличан подвиг пошао за руком и пророку Мухамеду, који је то успео са крилатим коњем Бураком. Хоће ли успети и српски учитељи, остаје да се надамо.

Какав је иначе положај учитеља? Читавој српској јавности је познат несрећни случај наше колегинице из Младеновца. Она је физички нападнута, из чиста мира, због нечије обести и бахате опкладе. Доживела је ужасан стрес, читав живот јој се пореметио, а шта је наш причљиви и благоглагољиви министар предузео? Какве је мере наложио против насилника, да тако нешто више никоме не падне на памет? Па ништа. Омогућио је насилнику да настави са школовањем, охрабрио га је да настави са таквим понашањем, а сличну поруку је послао читавој земљи. Аферим министре, свака ти част!

Очигледно је да су поруку сасвим добро чули и у оближњем Аранђеловцу и сада нам остаје да се питамо, хоће ли и тај наш наш колега који је био такође жртва насиља, да се у међувремену трансформише у насилника? Нама остаје да замислимо шта би се догодило да су наше колеге покушале, случајно, да се одбране од насилника? Одговор је једноставан. Министар просвете би им највероватније одузео лиценцу, као што је и у претходним случајевима учињено. Чиновници у министарству просвете и сматрају да наставници и учитељи треба да буду поткрадани (да им се отима кад год може а нарочито приликом обрачуна накнада за годишњи одмор), понижавани и омаловажавани, да треба да погну главе јер је „учитељ ка' и остала марва“.

Након завршетка протеста просветних радника 17.3.2017. године у коме је министар просвете и читава Влада Републике Србије упозорена да се „ЧОВЕК ВЕЖЕ ЗА ЈЕЗИК“, министар просвете је изјавио како он не би пристао да потпише Споразум о спорним питањима, од 24.4.2015. године, а који је састављен посредовањем „миритеља“ у личности проф. др Живка Кулића. Како је изјавио, он тај текст не би „ни у лудилу“ потписао!?Није нам баш најјасније шта нам министар просвете сугерише овом изјавом? Истина је, није га он ни потписао. Потписали су га два министра на основу сагласности тадашњег председника Владе Републике Србије! 

Министру просвете у Влади Републике Србије би било много боље да се фокусира на извршавање преузетих обавеза, него што наставља да даје контрапродуктивне и политикантске изјаве поводом протеста просветних радника. 

Ресор за образовни систем Уније СПРС

Милан Јевтић

 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC