MENS SANA IN CORPORE SANO Штампај E-pošta
Wednesday, 08 March 2017

MENS SANA IN CORPORE SANO

У основне школе у Србији је стигло изненађење од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја под називом „Покренимо нашу децу“. Као и сва изненађења која стижу са поменуте адресе и ово је било веома непријатно. Пројекат, настао под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, финансиран  како се тврди, донаторским средствима стране компаније, а уз координацију и реализацију Савеза професора физичког васпитања. 

Од координатора пројекта бисмо очекивали да се фокусирају на свој рад и уклањање недостатака у њему. Међутим, они су се одлучили да јарам набаце на плећа српских учитеља. Управо на њих, који обављају најтежи и најодговорнији посао у образовању и васпитању младих. Дефинитивно им се за време обављања посла не сме дозволити ни тренутак предаха. Носиоци и реализатори овог пројекта, који веома добро знају да ће овај пројекат представљати мртво слово на папиру, ипак неће баш сасвим остати празних руку. Знаће они добро да уновче „осмишљавање пројекта“, његову „презентацију“ широм наше земље. Не сумњамо ни у њихову способност да убеде читаву јавност у сјајне резултате и бенефите које ће наша деца добити од овог вежбања. 

Из понуђених презентација се види да већину вежби  ученици обављају управо у учионицама. 

Прво питање које се сасвим логично намеће јесте, да ли ће малишани од првог до четвртог разреда имати више користи или штете од вежбања у прашњавим учионицама  на, како се из презентација јасно да уочити, јадним и поломљеним столицама какве су углавном у нашим школама? Не треба бити превише паметан и закључити како би им боравак на свежем ваздуху можда више пријао?

Друго питање које се намеће, да ли су аутори и реализатори пројекта случајно помислили на безбедност деце? Колике су шансе да се, можда  неко  повреди приликом пентрања по несигурним столицама и клупама? Колико је за њих здраво и безбедно да се изувају боси док им нога пропада у паркет?

Најзад, каква је сврха ломатања сасвим мале деце са учитељима за време великог одмора уз вежбе које су осмислили псеудостручњаци? Да ли је за њих корисније којим случајем да слободно трчкарају тих петнаестак минута користећи свој драгоцени одмор на свежем ваздуху и то сасвим бесплатно, без за велики новац осмишљених  вежби?

Можемо само да замислимо како ће им изгледати радни дан: Устају рано, мамурни долазе у школу, натоварени тешким ранчевима. Веома велики број малишана родитељи довозе у школу. За ужину најчешће једу чипс, смоки, чоколадице, у току дана имају огроман број часова, а сада се неки геније досетио како треба и одмор да им украде.

По завршетку редовне наставе долази додатна, допунска, секције. Када дођу кући раде домаћи, и чим дођу до слободе, седају за рачунар или играју игрице на телефонима.

Када се сагледају све околности, рекло би се да је смисао овог громогласно најављеног пројекта то, да група реализатора себи намакне лепу своту новца на име реализације пројекта и ауторске хонораре. У исто време треба намакнути јарам српским учитељима да деци наводно „исправљају криву кичму“, тако што ће своју савити до црне земље пред рушилачком стихијом псеудостручњака и „пројектаната“ послатих из Министарства просвете. Све те захтеве који се пред њих постављају,  неоствариви су  у постојећим просторним условима и прописаним временским оквирима. 

Преварили  су се сви они који сматрају да могу правити рачун без крчмара и  да су српски учитељи бескичмењаци.

Ресор за образовни систем УСПРС

Милан Јевтић

 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC