ПРЕДЛОГ НАЦИОНАЛНЕ МАТУРЕ Штампај E-pošta
Friday, 25 November 2016

Професори Гимназије израдили предлог националне матуре

Пилот пројекат националне  матуре биће урађен 2018. године, а у свим школама биће уведена 2020. године. То је приликом гостовања на ТВ Телемарк најавио министар просвете Младен Шарчевић . Министар је у емисији открио да су професори чачанске Гимназије учествовали у припреми националне матуре пре пет година, али да из нејасних околности она није заживела. Због тога смо посетили чачанску Гимназију како би сазнали какав су предлог упутиле школе и како би према њима требало да изгледа национална матура.  

 

Министар просвете Младен Шарчевић најавио је да ће национална матура као круна средњошколског образовања бити уведена 2020. године. Министар је открио да је национална матура могла да буде уведена и много година раније, и да су предлог урадили професори чачанске Гимназије.


– Национална матура је већ могла да буде у фази имплементације, али нажалост није. План је да 2018. године у неколико школа реализујемо пилот матуру, а 2020. ће она бити у функцији у свим школама.  Чачани су чак пре неколико година радили на томе па их је неко преварио. Куд и камо лепе среће да смо дочекали да су те три године биле рађене, па да је пилот прошао и да смо почеили да је уводимо, стигли би све око себе. То ћемо сада да радимо  све како треба и питаће се струка – поручио је министар просвете Младен Шарчевић.

У изради предлога опште матуре за гимназије, учествовали су чачански професори Драган Матијевић, Данило Беодрански и директор Иван Ружичић. Према тадашњем предлогу матура би имала два дела: обавезни и изборни, а матура и успех током школовања вредновао би се по 50 процената, јер би у другачијем односу постојала опасност да ученици уче само предмете који се полажу.

– Матура би имала два дела: обавезни део и изборни. У обавезном делу полагао би се српски, односно матерњи језик и математика која се учи на друштвено-језичком смеру, а било је расправа о томе да ли треба да имамо и први страни језик, а то је енглески језик. То би био обавезни део матуре. У изборном делу испита имали би два испита зависно од тога које факултете ученици желе да упишу. Тако би на пример, за групу техничких факултета били би то математика и физика, с тим да би математика била по програму са природно-математичког смера. Увођење матуре заменило би пријемне испите на факултетима, али не у свим ситуацијама.  Сигурно ни на Факултету драмских уметности или на Факултету за физичку културу био задржан пријемни испит зато што се ту траже неке посебне способности – објашњава Ружичић.

Ницовић у тиму за средње школе

Чачак ће имати представника и у комисији која ће урадити предлог националне матуре за средње стручне школе. То је директор Економске школе Владан Ницовић, који је у комисији представник Заједнице економских школа. Он није могао у овом тренутку да даје било какве изјаве због забране од стране Министарства просвете.
Испити се на националној матури не би полагали дан за даном, открива предлоге комисије директор Гимназије.

– То би био дужи временски рок где би се полагала матура, не би ишло дан за даном. Ученици четврте године би раније завршили школовање, а потом би се објавио распоред испита где ученици имају размак између њих. У Словенији је то изузетан догађај када се полаже матура али и у градовима, па смо имали ситуацију да се зауставља саобраћај за време матуре да би ученици имали што боље услове – прича директор Гимназије.

Међутим, посао комисије коју је још 2009. године формирао Завод за унапређење образовања био је узалудан, и она је престала са радом 2011. године без образложења.  Као највеће могуће проблеме увођењу националне матуре Ружичић је навео факултете, али и Завод за вредновање образовања.

– Добили смо министра који је схватио шта то значи и треба да се обрати пажња на могуће препреке које треба да се отклоне. Министар у наставницима и школама неће имати противнике већ ће му помоћи да се то уради на што бољи начин. Препреке су означене од стране факултета и ту су навођени различити аргументи. Пре тридесетак година на факултетима нису постојали пријемни испити већ је било довољно да донесете диплому и успех који сте постигли. Тада је матура имала другу форму и била је јача и квалитетнија него данас.  У тим комисијама за састављање тестова биће и професори са факултета, и ако виде да је то квалитетно и у интересу система мислим да неће бити против тога. Озбљнија препрека може бити у томе да се условљава национална матура израдом тзв. стандарда. То у овом тренутку ради тзв. Завод за вредновање квалитета образовања који је потпуно погрешан и узалудан посао. Никави стандарди нису обавезни за националну матуру јер земље које су најбоље на ПИСА тестовима имају општу матуру, а не стандарде. Ако се буде инсистирало на томе то може бити препрека. Они су се отуђили од система и праксе и никако да схвате да квалитет српских школа није у Заводу за вредновање квалитета већ је квалитет у српским школама и да ствари морају другачије да се поставе – јасан је директор Гимназије Иван Ружичић.

Према плану министарства просвете, урадиће се три предлога националне матуре,  и то гимназијска матура или општа матура, стручна матура за ученике средњих стручних школа док ће се на такозваним занатским смеровима на крају трогодишњег школовања полагати стручни или мајсторски испит. Све то већ постоји у нашем систему образовања с тим да ће национална матура добити нову форму и нови садржај и бити много озбиљнија.

ЕУ не диктира промене у образовању

Директор Гимназије демантовао је поједине наводе да ЕУ тражи увођење националне матуре. Према његовим речима то апсолутно није тачно, јер ЕУ свим земљама, као и земљама које су кандидати за чланство, оставља потпуну слободу у креирају образовних система.

– Једини минимум који би ЕУ волела да постоји и да то буде заједничка нит је национални оквир квалификација, чиме би било дефинисано шта треба да зна неки ученик када заврши одређену школу, наводи Ружичић.   

Извор: ozonpress.net/
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC