ВРАТИТИ ПОВЕРЕЊЕ Штампај E-pošta
Friday, 28 October 2016

Вратити поверење у образовни систем

Председница Управног одбора Савеза учитеља Републике Србије Наташа Николић Гајић говори за Школски портал о горућим темама у наставном систему.

Представници Савеза учитеља Републике Србије, највећег струковног удружења у земљи, недавно су се састали с министром просвете, науке и технолошког развоја Младеном Шарчевићем и том приликом су изнели примедбе и предлоге за побољшање образовног система. Председница Управног одбора Савеза учитеља Републике Србије Наташа Николић Гајић за Школски портал говори о резултатима тог састанка, али и свакодневним ситуацијама с којима се суочавају учитељи и наставници у својим напорима да побољшају наставу.

На самом почетку разговора госпођа Николић Гајић истиче да је састанак с министром био изузетно конструктиван, да је на њему исказано велико уважавање учитељске стуке и да су инициране теме које се односе на насиље у школама, инклузивно образовање, стручно усавршавање, сарадњу породице и школе, али и школску администрацију, екстерно вредновање…

- Једна од најважнијих тема о којима смо разговарали јесте инклузивно образовање, јер је чињеница да нема довољно ресурса којима би се директно помогло школама, али, пре свега, деци којој је таква помоћ неопходна како би се укључили у наставу. Према важећем закону, деца са сметњама у развоју имају право на педагошког асистента и личног пратиоца. Педагошког асистента додељује интерресорна комисија, а финансира га Министарство просвете. Његова улога је да на часу помаже детету са сметњама у развоју. Он се свакодневно договара с учитељем и помаже детету да савлада образовни део наставе. С друге стране, лични пратилац је ту да ученика доведе до школе, сачека га, одведе то тоалета, премости с њим све физичке препреке, и те особе финансира локална самоуправа. Нажалост, до данас је ангажован веома мали број педагошких асистената и личних пратилаца. У овој области недостаје огромна подршка и деци и учитељима – истиче Наташа Николић Гајић и додаје да су (не)самосталност и васпитање деце вечити извор полемика и утицаја на образовни систем.

Много се прашине подигло око увођења информатике као обавезног предмета у основним школама. Какав је став Савеза учитеља по том питању?

- Наш став је врло јасан и сматрамо да информатика треба да буде уведена у образовни систем, као обавезан предмет. Ако ви данас нисте информатички писмени, нећете моћи да се снађете у савременом свету. А да не говоримо о томе шта ће бити за десет година. Међутим, поставља се питање опреме. У многим основним школама постоје дигитални кабинети чији су софтвери и антивирусни програми одавно застарели, а нису никада коришћени. Неопходно је да се среде технички услови како би се уопште почело с радом и да ти почетни услови буду једнаки за све. Оно што је још важније јесте тематско повезивање предмета кроз информатику, што значи да на часовима информатике може да се учи и, на пример, биологија или било који други предмет. То је та увезаност кроз коју деца на једноставан начин уче да користе информатичке алате, али их повезују и с другим темама. То, наравно, захтева спровођење свеобухватне реформе у образовању, и у разредној и у предметној настави, којом би се јасно дефинисало који предмети ће постојати у ком облику – каже председница Управног одбора Савеза учитеља и потврђује да, уз све напоре који се улажу, наш образовни систем ипак доста заостаје за оним у неким другим земљама.

На претходни одговор се надовезује и наше следеће питање: какве услове за рад имају школе у градским срединама у поређењу са школама у мањим градовима? Има ли разлике?

- То може, а не мора да буде различито, најчешће чак и није. Постоји једна предрасуда, стереотип у размишљању када причамо о учитељима из Београда. Сви се ми бавимо истим послом, учимо ђаке, трудећи се да што боље обављамо свој посао, где год да се налазимо, било да је реч о Београду или Лесковцу. У том контексту опремљеност нема много везе са средином у којој се налази школа. То има више везе са способношћу колектива, директора, колега, учитеља, ресурса који могу да искористе. Постоје средине где заиста нема ресурса, али је чињеница да постоје и различити пројекти на које може да се аплицира како би школа била опремљенија. Држава је та која треба да се побрине да свака школа има исте услове за рад и да сви имају исту полазну основу. Нажалост, код нас у овом тренутку то још није могуће. Искрено, било је напора већине претходних министара да се све школе поставе на исти ниво, али ниједан министар до сада то није успео – каже Наташа Николић Гајић наводећи да у Србији још увек постоји велики број школа које немају салу за физичко.

Јавност је недавно узбуркала вест да ће убудуће родитељи оцењивати рад учитеља и наставника. Колико има истине у тој информацији?

- Сматрам да то није тачно, већ да је истрнуто из контекста. Не верујем да је ико могао да изјави да ће родитељи оцењивати наставнике. Ми смо и о томе разговарали с министром и добили уверења да се то неће дешавати на начин како је представљено у јавности. Прво, да се разумемо, родитељи и данас, а и у последњих десет година, процењују рад школе и наставника кроз процес самовредновања, у шта су укључени представници савета родитеља. Исто је и са екстерном евалуацијом, кроз коју родитељи дају своје мишљење – објашњава наша саговорница.

Уџбеници су увек неисцрпна тема. Шта би, по вашем мишљењу, требало да садржи квалитетан уџбеник? Ускоро ће обавезни и саставни део уџбеника бити и електронски додатак. Колико ће ђацима бити олакшано учење, а учитељима и наставницима припрема за час?

- Постоје стандарди квалитета и они осликавају све сегменте квалитетног уџбеника. На нашем тржишту се налази велики број квалитетних уџбеника и сви они имају одобрење МПНТР. Електронски додаци су новина, али и потреба у савременој образовној пракси. Они треба да упуте ученике на квалитетно коришћење рачунара. Деца тако на непосредан начин и кроз занимљиве садржаје и перформансе стичу знања путем рачунара, интернета... Међутим, електорнски уџбеник је важан и за наставни процес, али се у овом сегменту такође треба осврнути на опремљеност школа у техничком смислу, као првом услову за коришћење електронских уџбеника – каже Наташа Николић Гајић.

Како наводи наша саговорница, одговорност учитеља и наставника је велика, али нажалост, неповерење грађана још веће. Како вратити поверење родитеља и ученика у образовни систем?

- Велико је неповерење у образовни систем, у сваку одлуку просветних радника се сумња. Међутим, недавно смо добили информацију да се, према неким истраживањима, то поверење полако враћа, што нам даје наду да ипак није све онако како се нама чини. У тој борби нам је неопходна помоћ, пре свега, медија. Када погледате вести или прочитате било које новине, пре ћете видети вест да су се две девојчице потукле него да су математичари освојили награде на олимпијади. Наравно да треба обавештавати читаоце и гледаоце о томе да насиље постоји и у којој мери, али је веома важно истицати и примере добре праксе у школама, којих има на претек. Није тачно да нема довољно позитивних примера – закључује Наташа Николић Гајић и додаје да на Сабор учитеља Србије долази између 700 и 1.000 учитеља, где се презентује најмање сто примера добре праксе.

О Савезу учитеља Републике Србије

Савез учитеља Републике Србије највећа је струковна организација у Србији, која следеће године обележава 35 година постојања. Савез има 10.000 чланова, организованих у 57 територијалних јединица – локалних учитељских друштава.

Извор: Школски портал

Последњи пут ажурирано ( Friday, 28 October 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC