"РАК РАНА" ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА Штампај E-pošta
Tuesday, 18 October 2016

Поводом најављених промена у школским управама и просветној инспекцији

Пресудан утицај локалних политичких моћника

Школске управе и инспекција су "рак рана" нашег образовног система, што је министар просвете Младен Шарчевић добро уочио.

Као човек из праксе министар зна слабе стране тих служби, а да ли ће успети да се избори са политичким притисцима у намери да их реформише, то само он зна, каже за Данас Миодраг Скробоња, дугогодишњи синдикални активиста, поводом најаве министра просвете да ће школске управе и инспекција бити ојачане кадровски и технички.


У Србији постоји 18 школских управа чији начелници се годинама уназад постављају по политичкој линији. Захваљујући спрези са локалним политичким властима често имају пресудну улогу у запошљавању и збрињавању технолошких вишкова, а синдикати тврде да се поједини начелници понашају као "директори свих школа" на територији која је под њиховом управом.

Радован Кувекавловић, из Синдиката образовања Чачка, потврђује спрегу образовања са политиком и указује да су се у многим школским управама и инспекцији људи запошљавали на "чудан" начин и да инспекција често не ради свој посао као треба. Он, међутим, тврди да Школска управа Чачак није репрезентативан пример, јер је једна од ретких у Србији у којој ствари добро функционишу.

Бивши министар Срђан Вербић покушао је да се избори са партијским кадрирањем по школским управама, па је након промењене систематизације почетком 2015. расписан интерни конкурс за руководиоце школских управа (због забране запошљавања), како би најбољи добили прилику да их воде. У седам школских управа дошло је до промене, а само једног начелника је сменио Вербић и то зато што је пребацивао ђаке из школе у школу, упркос упутству Министарства да се то не ради. Незванично је помињано да је због овог потеза Вербић касније трпео опструкције, али бивша просветна власт никада те приче није јавно потврдила, нити демантовала

. И тада је било јасно да је теза о постављању најквалитетнијих људи за руководиоце школских управа "пипава", не само због недостатка критеријума по којима би се то утврдило већ и због чињенице да министар нема информацију ко је на локалу најбољи и да неће моћи да избегне препоруке и утицај локалних политичких моћника.

Миодраг Скробоња указује на спрегу политичара, не само са школским управама, већ и просветном инспекцијом, која поступа по принципима незамерања и ненападања. Он наводи да је Унија синдиката просветних радника више пута предлагала да се градска и општинска просветна инспекција "подигну" на републички ниво, што ће, како је недавно најављено, бити урађено кроз нови закон о инспекцијском надзору у области образовања. Скробоња истиче својеврсни нонсенс да републичка просветна инспекција некада не може да спроведе своје одлуке, јер је од ње јача локална самоуправа и директор школе кога је устоличила владајућа странка.

"Црне рупе"
И сам министар просвете указао је на "црне рупе" у раду инспекције, на недавном састанку са покрајински и републичким просветним инспекторима. Тада се чуо готово невероватан податак да је 32 одсто места у општинским и градским просветним инспекцијама непопуњено, а новац из буџета се уместо на то, трошио у друге сврхе. Речено је и да постоје проблеми у функционисању локалне инспекције, пре свега због честих промена инспектора из политичких разлога, па не постоји континуитет у њиховом поступању.
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC