СТАЊЕ ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА Штампај E-pošta
Monday, 19 September 2016

Милан Јевтић: Министар просвете мора да се супротстави премијеру

Марија Обреновић

http://www.pressek.rs/

Ђаци су преоптерећени, учитељи и наставници обесправљени и понижени, школе исполитизоване, а какав је нови министар просвете знаће се када буде усвојен буџет за наредну годину.

На самом почетку свог мандата, нови министар просвете Младен Шарчевић, начинио је неколико потеза који су наишли на одобравање учитеља и наставника. Наговештај поправљања урушеног материјалног положаја просветних радника, свакако је један од њих.


Милана Јевтића, члана председништва Уније синдиката просветних радника Србије задуженог за образовни ресор дугогодишње синдикално искуство и вишедеценијски стаж у крагујевачкој Политехничкој школи научило је да не верује много обећањима политичара.

Познат је по својим критичким ставовима према разноразним реформама и пројектима спровођеним над српским образовним системом. Сличног је мишљења и када је у питању новотарија у виду дуалног образовања.

- Њиме се подстиче дух послушништва, да будемо прецизни, овладава се вештина за обављање посла на конкретном радном месту. Шта се дешава када радно место нестане, промотери се нису потрудили да дају објашњење. Такву врсту радника и послова на најбољи је начин описао Чарли Чаплин у свом познатом филму „Модерна времена”, каже Јевтић.

Лични став о дуалном образовању изнели сте у ауторском тексту „Нон нова, сед нове“, али какав је став синдиката према дуалном образовану?

- Став би могао да буде изграђен тек након једне опсежне расправе, коју би требало да имамо у оквиру струке и на којој би били изнети аргументи за и против. Желео бих да напоменем да Србија има усвојену Стратегију образовања коју су написали врло емининентни стручњаци. У овој стратегији се дуална настава нигде не спомиње ни у назнакама. У њој се фаворизује гимназијско образовање, повећање броја високообразованих...

Ипак, ваш синдикат је и према Стратегији имао скептичан став.

- Имали смо примедби на поједине циљеве, сматрали смо да би неки од њих требало да се модификују, да се не иде тако радикално у промоцију гимназија, на уштрб средњих стручних школа.

О ОПТЕРЕЋЕЊУ УЧЕНИКА

- Када се говори о оптерећењу деце мисли се на број часова, што је врло проблематично. Истина је да број часова превазилази законски максимум, међутим, не захтевају сви часови од ученика исти напор. Неки су за децу разбибрига. Када почне да се прича о оптерећењу најчешће се том приликом укидају часови који су деци релаксирајући. Све у свему, програми и стандарди морају да прођу кроз озбиљно преиспитивање, јер они заиста не ваљају, каже наш саговорник.

Слажете ли се са тврдњама појединих стручњака да је постојећа стратегија у супротности са дуалним образовањем?

- Промотери дуалног образовања ће вам рећи да оно неће обухватити сву децу. Ево у овом моменту је у питању свега 500 ученика. Од тих 500, у Крагујевцу, у Политехничкој школи у којој радим, је 150. При том то баш и није право дуално образовање. Политехничка школа има једну од подваријанти, то је тек нека врста сарадње између школе и одређених предузећа.

Велико је питање како уопште овај модел применити у Србији. Дуално образовање спроводе Немачка, Аустрија и још неколико земаља које имају јаку привреду. Србија, на жалост, није таква земља.

Пред почетак нове школске године образовање је добило и новог министра. Како оцењујете ставове и планове које је до сада износио у медијима?

- Министар је кренуо са јаким речима, са обећањима, са причом урадиће ово или оно. Међутим, увек постоји одређено наслеђе које добија у свом ресору. Ту је и оно питање да ли ће он имати храбрости да се супротстави премијеру у оним стварима у којима би требало да му се супротстави. Уосталом, све ће бити јасно онда када се буде усвајао нови буџет.

Већ неколико година образовање добија тек једну осмину буџета. Тај тренд смањења је кренуо 2011. године, и од тада је почела и нека врста суноврата образовања.

Када смо код теме буџета и новца - платне разреде више нико, осим синдиката, ни не спомиње. Зашто?

- Учествовао сам у дебати о платним разредима и у Палати Србије у Београду и овде у Крагујевцу и на основу изнетог дошли смо до закључка да онакве платне разреде, какве је министарство које је водила Кори Удовићки желело да усвоји, не треба ни уводити. Понуђено је не оно што би требало – да се комплетан државни сектор обухвати платним разредима, већ да се то уради само на нивоу просвете, здравства и институција културе. Јавна предузећа би остала ван тога, а образложење је било да ће она ићи у приватизацију. То је било кључно место где смо се разилазили, јер је наш синдикат био за то да платним разредима треба обухватити читав јавни сектор без изузетка.

Какав је положај просвете, ако се узму у обзир све финансијске рестрикције? Какви су услови рада у школама?

- Нису проблем само материјални услови. Доношењем Закона о основама система обазовања и васпитања из 2009. године сви дисциплински механизми се измичу из руку просветних радника. Постоји одређена тенденција да се просветни радници дисциплинују различитим мерама, а у исто време се у први план истиче прича о дечијим правима, правима родитеља, друштвене заједнице... Наставницима је практично одузета једна важна улога – улога васпитача.

Зашто су поједини просветни радници као својеврстан шамар схватили изјаву министра да ће родитељи убудуће оцењивати професоре?

- Питање је да ли су у праву. Све зависи од тога на шта је министар мислио. Наравно да већина родитеља није квалификована да оцењује квалитет рада наставника. Не можемо од њих тражити да буду нека врста евалуатора, пре свега због чињенице да су они субјективни у својим оценама. И сам сам родитељ, те сам свестан да нисам у стању баш увек да своје дете објективно проценим.

Тај његов став је мање више наишао на одијум можда из погрешних разлога. Мислим да је он пре свега мислио на већу улогу родитеља у школи, односно на изналажење механизама за веће укључивање родитеља у рад школе. Тако нешто могу само да поздравим.

О НОВОМ МИНИСТРУ

- Ниједном се речју министар Шарчевић није се осврнуо на бројне пројекте у којима учествују чиновници и блиски сарадници Министарства просвете, науке и технолошког развоја? Хоће ли поменути шта се догодило са милионима потрошеним за инклузију, за „развионичарске” пројекте на тему нордијског образовања, набацане стандарде, увођење компетенција и осталих промашаја дебело плаћених зајмовима и средствима кофинансирања (наравно, представљених као донаторски подухвати), од којих наше образовање има само штете, али због тога појединци имају немалу корист, пита се Јевтић.

Један облик евалуације, пре неколико година, подигао је велику буру и она се још увек није стишала. Зашто вредновање рада школа још увек није завршено?

- Није, јер су три школе у Чачку одбиле да приме евалуаторе. Наше примедбе смо изнели у књизи „Ко и како вреднује наставу у Србији“. Идеја коју ми нудимо је предметни надзор. Она је далеко супериорнији вид праћења рада просветних радника, од онога што се данас у Србији спроводи. Даћу само један пример: Јасни Јанковић председници Уније, која је наставник српског језика и књижевности, је на час, као евалуатор, дошла ветеринарка.

Нови министар обећао је и нову реформу образовања. Шта је оно што по вашем мишљењу у српском образовању треба мењати?

- Оно што се у образовању дешава у последњих десетак година су само промене на горе. Образовање има пуно проблема. Оно што треба мењати је однос према школама, клонити се политизације школа и директорског кадра. Треба мењати школе које образују саме учитеље и наставнике, јер је проблем и обученост и структура самих наставника.

Можда је највећи проблем неусаглашеност планова и програма са стандардима који су постављени. Планови и програми уопште нису оствариви, па сваки наставник који иоле има искуства прилагођава их, ко тог искуства нема - само малтретира децу. Кад кажем малтретира, мислим да ће их претерано оптеретити.

Шта је са уџбеницима?

- Не ваљају ни уџбеници. То је озбиљан, велики бизнис и чим је тако они аутоматски немају ону функцију коју би требало. Уџбеници се данас праве и око њих води расправа само у једном циљу, а то је остваривање зараде.
 
 
Марија Обреновић
http://www.pressek.rs/
Последњи пут ажурирано ( Monday, 19 September 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC