КО ИМА ПРЕДНОСТ? Штампај E-pošta
Monday, 29 July 2013
Посао прво за наставнике који су проглашени вишком

НПС: Законским изменама у школама су затворена врата младим наставницима. – Академско образовање изједначава се с једнодневним испитом за лиценцу
 
 
Изменама Закона о основама система образовања и васпитања оштећена је армија студента која се школовала за наставнички позив, готово је једногласан став Националног просветног савета. По мишљењу стручњака овог тела, просветне власти и Скупштина нису усвојили ниједну од њихових примедби, а накнадно је чак дописан и члан који ће да доведе до потпуног хаоса у школама јер директори школа неће знати кога да запосле.

– Ту су два проблема – један је што је сада законом загарантовано да нема расписивања конкурса за пријем наставника у радни однос док се не преузме наставник с листе технолошких вишкова. Немамо ми ништа против старијих колега, али је чињеница да су на тај начин младим људима сада врата школа потпуно затворена – каже др Зорана Лужанин, члан НПС-а са Универзитета у Новом Саду.

А по мишљењу проф. др Јулијане Вучо из Друштва за стране језике, сада ћемо имати технолошки вишак који вероватно није задовољио одређене критеријуме, а истовремено неће моћи да буду примљени млади и талентовани, па ће нам децу учити „гугл транслатори”.

Други проблем је што је изменама кровног закона практично изједначено образовање наставника, васпитача и стручних сарадника које се стиче на факултету – с полагањем стручног испита, односно испита за лиценцу.

Наиме, сви који предају у школи морају да имају и 36 бодова из области педагошко-психолошко-методичких знања и компетенција. Они који су се школовали за наставнички позив учили су то током студија, док они који то нису вишегодишња знања својих колега савладаће кроз полагање испита за лиценцу, у оквиру којег се по новом закону чак више ни не помиње методика.

– Испит за лиценцу је административно-стручни услов за запошљавање у државној служби, а не део обавезног процеса академског образовања и формирања наставника. Зато он не може да замени редовно школовање и образовање за струку – наводи се у допису који је НПС проследио челним људима ове државе.

Како подсећа Лужанинова, да би неко полагао за лиценцу, која је углавном про форме и траје један дан, пре тога мора да буде запослен у школи. То наравно не значи да буквално свако ко је завршио факултет може да буде запослен у школи и полаже за лиценцу – запослење се стиче уколико одређено звање постоји у правилнику о стручној спреми, чиме се компликује ова законска папазјанија.

– За лиценцу полажу и они који имају тих 36 бодова и они који немају, што није фер. Примера ради, ви имате на математици професорске смерове и истраживачке, тачно се зна шта уче једни студенти, а шта други, тако да се на овај начин губи предност оних који су се школовали за наставнички позив. Ту је велико лобирање факултета који покушавају да обезбеде боље запослење својим студентима јер и ови други желе могућност да предају у школи – објашњава Лужанинова.

Решење је да се преко Конференције универзитета Србије тачно утврде правила, постоји чак и предлог Универзитета у Новом Саду, али о овоме се никада није расправљало на КОНУС-у. Предлог је организовање додатних курсева на универзитетима за стицање тих 36 бодова, као што је то и свуда у свету, али не да се то наплаћује папрено или претвара у врсту дошколовања учитеља.

Сличан је став и професорке београдског Филолошког факултета др Љиљане Бајић, која каже да ће оваква законска решења произвести рђаве последице по наставу и звање наставника које ће се осећати дуги низ година.

– Недопустиво је да се академско образовање за струку изједначава или замењује полагањем испита за лиценцу који траје један дан. Осим тога, у овом члану се помињу знања из педагогије и психологије, али је искључена методика, на којој се темељи оспособљавање кадрова за разредну и предметну наставу – каже др Бајић, такође члан Националног просветног савета.

У Министарству просвете, с друге стране, кажу да се интензивно ради на изради НОК, а да су поједине законске одредбе измењене и допуњене управо на инсистирање синдиката, како би се заштитила радна места просветара који су вишак због мањег броја ђака и одељења.

Бранислав Павловић, члан НПС из реда репрезентативних синдиката, тако каже да се синдикат никада неће сложити са већинским ставом који се чуо на седници НПС, јер су свуда у Европи радна места наставника сигурна.

– Није то тако једноставно, нигде није тржиште тако отворено да се конкурс стално расписује. Није логично да свако место буде доступно сваком, а да при томе имамо технолошке вишкове – каже Павловић.
 
Извор: Политика
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC