Таблица множења! Штампај E-pošta
Friday, 29 June 2012
Основце на завршном испиту збуњивала непрецизна питања

Београд - Ни ове године се није инсистирало на правописно тачним одговорима на завршном испиту из српског језика. Након иступања професора српског језика и књижевности Моравичног округа, који су негодовали због тога што су лане ђацима признати и правописно неисправни одговор (у питањима која нису из те области), ове године упутство за оцењивање је измењено.
 
У њему пише да се не признају одговори у којима је ученик властито име написао малим почетним словом, али се то не односи на властите именице које означавају, рецимо, географске појмове. Дакле, ако је ученик написао име и презиме малим словом такав одговор му неће бити признат, али уколико напише Београд малим словом, то ће му бити признато као тачно. На ову нелогичност за Данас указује неколико професора српског језика.
На нашу констатацију да се у већини задатака од ученика тражило да заокруже тачан одговор, те да примери које наводе нису били на овогодишњем тесту, професори одговарају да се оваквим упутствима у кључу посредно шаље порука да треба толерисати правописно неисправне одговоре.
Овогодишњи резултати мале матуре за многе нису изненађење, иако су лошији него лане. Ђаци су на тесту из српског у просеку освојили 13,2 поена, а из математике 10,4. Међутим, подаци за прошлу годину које је изнело Министарство просвете се разликују: пре два дана је саопштено да су на испиту из српског ученици лане освојили 12,7 поена, а из математике 12, док је пре месец и по дана новинарима подељен материјал у којем стоји да је просек из српског био 14, а из математике 13,2 поена.
- Ђаци су најчешће правили грешке у питању број 15, у коме се тражило да одреде подврсту и облик речи. Они су као подврсту писали лична и мисаона, а по кључу је тачан одговор лична заменица и мисаона именица. Ово питање је многе збунило, јер није прецизно дефинисано. Подврсте речи јесу лична и мисаона, али су заменица и именица врсте речи. Ми смо се строго држали кључа, али су неки признавали и непотпуне одговоре. Доста се грешило и у питању из историје српског језика, иако је то задатак из збирке. Показало се да деци нису била тешка питања из области читање и разумевање прочитаног, иако се такав тип задатака не појављује често од петог до осмог разреда - каже за Данас Марија Сарић Ђорђевић, професорка српског језика и књижевности у ОШ „Љуба Ненадовић“.
Да су двосмислене формулације у задацима збуњивале ђаке указује и Златко Грушановић, директор ОШ „Вук Караџић“.
- Они који састављају тестове треба да воде рачуна да питања буду врло прецизна и да предвиде шта све могу да очекују као одговоре, како не би било лутања - истиче Грушановић.
Он указује да би ђаке требало научити да и на писменим и контролним задацима користе графитну оловку, па да потом одговоре подебљају хемијском.
- Поставља се питање шта је горе - да ли признати тачан одговор који није подебљан хемијском или одговор који је правописно неисправан. Јер ако не признајемо одговоре који су написали обичном оловком, значи ли то да сумњамо у директоре и чланове комисија и да се плашимо да ће они исправљати тестове - каже Грушановић.
Данка Прокић Влаховић, професорка математике у Економско-трговинској школи у Сопоту и дугогодишња директорка те установе, указује на велику разлику међу ученицима који су лане уписали први разред и претходних генерација.
- Генерација уписана прошле године је прва која је основну школу завршила по реформисаном програму и која је полагала малу матуру. Очекивали смо да та деца дођу у средњу школу са темељнијим знањима, али се десило супротно. Они немају елементарна знања и то није само случај са математиком, већ и са другим предметима, због чега смо имали доста тешкоћа да испунимо програм - каже Прокић Влаховић.
У одељењу Економско-трговинске школе, у коме се школују економски техничари, а то је профил који уписују одлични и понеки врлодобар ученик, девет ученика има јединицу из математике. Осам ће ићи на поправни, а један понавља разред.
- У школама са трогодишњим профилима дешава се да пола одељења не зна таблицу множења. У класичним четврогодишњим профилима, односно оним који нису у огледу, има случајева да по неколико ђака не зна основне математичке операције. Они не знају да саберу два броја до 50, што се учи у првом и другом разреду основне школе. Очигледно да је проблем у наставном плану и програму основне школе. Децу бомбардују информацијама које треба да запамте уместо да их уче да логички размишљају - указује Прокић Влаховић.
Београдски ђаци најбољи
Од 76.998 ученика, који су полагали завршни испит, максималних 20 поена на тесту из српског је освојио 1.201 ученик, а из математике 907 ученика. Без иједног поена из српског је остало 176 ученика, а из математике 398 ђака. Завршни испит најбоље су урадили београдски ђаци, а према просечном броју бодова следе школске управе Лесковац, Нови Сад, Ужице, па Јагодина. Најлошији резултати су постигнути у школским управама Ранилуг, Косовска Митровица и Зајечар.
 
Извор: Данас
Komentari (1)Add Comment
...
napisao Matematicar, 29 June, 2012
Dokle ovako?
Prijavite neodgovarajući komentar
glasaj protiv
glasaj za
Glasova: +3

Napišite komentar
quote
bold
italicize
underline
strike
url
image
quote
quote
smile
wink
laugh
grin
angry
sad
shocked
cool
tongue
kiss
cry
smanji | povećaj

busy
Последњи пут ажурирано ( Friday, 06 July 2012 )
 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies
ATEC Technologies ATEC