Спровођење споразума Штампај E-pošta
Friday, 08 April 2011

Почео рад на измени закона

   Данас су у Министарству просвете и науке вођени први разговори по питању Закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.Представници УСПРС Леонардо Ердељи и Иван Ружичић изнели су основне примедбе, односно коментар поводом закона, који је објављен у нашој „Зеленој књизи“..Представници Министарства просвете и науке сложили су се да на наш предлог закон треба мењати по хитном поступку, што подразумева да ће се неки чланови, које смо ми предложили а које Министарство просвете и науке може да прихвати одмах, бити усаглашени већ у уторак, када ћемо добити и званичну потврду о њиховој сагласности.Ради се о члановима који нису спорни, јер су се у пракси показали као лоша решења,а да ће се у уторак формирати радна група која ће наставити рад на изменама појединих чланова, за које треба консултовати у друга министарства.На крају овог састанка закључено је да Закон о изменама и допунама Закона основама система образовања и васпитања, треба да  буду урађене до краја априла месеца, како би у мају месецу „прошао“ Одбор за просвету Скупштине и Влада га усвојила и доставила Скупштини на усвајање у јуну месецу. Тако би ступио на снагу пре почетка наредне школске године.

 

 Део текста

 

        Закон не предвиђа временске оквире у којима надлежне институције система треба да прихвате предлоге измена наставног плана и програма који проистичу из праћења огледних одељења или су предложени од практичара из школа (на пример: брзе измене профила занимања, изборни програми). 

 

Недовољно развијена законска регулатива и временски оквир за прихватање измена индивидуалног образовног плана (чл. 77.), за посебно надарену децу (више су законска решења за децу са сметњама у развоју и инклузивни рад).

 

Задржан је неразуман број година (10-12) за обавезну наставу грађанског васпитања и веронауке, мада пракса показује да ефекти њиховог извођења једва могу садржајем и квалитетом „покрити“ највише један циклус од 4 године у основном образовању, а да све након тога треба да буде у облику факултативне наставе (далеко је већа штета од масе упослених нестручних предавача оба предмета, него да су уместо тих програма формирани програми из домаћинства, пољопривреде, екологије, рационалног коришћења енергије...).

 

Уместо да се успостављају захтеви за боље услове за рад, опремљеност школа и стручно праћење реализације на часу (нпр.: кроз једносменски рад свих школа, како су то већ урадиле Словенија и Хрватска; једнобразна опремљеност минимумом неопходних учила и опреме; омогућавање стручних надзора школе од стране школске управе...), уводи се уместо педагошке норме, норма непосредног рада наставника, васпитача и стручних сарадника (чл.136.), а просветни саветник у школским управама је звањем произведен у универзалног стручњака за праћење квалитета рада било ког предмета без обзира на његову стручну квалификацију.

 

Чланом 83., уводи се општа матура након завршеног четвртог разреда, после које ученик може да се упише на одговарајућу високошколску установу, чиме се негира сам њен смисао који у већини европских земаља обезбеђује упис на жељени факултет, а овде нам указује да договор са високошколским установама није постигнут и да она стога и нема смисла, јер проходност коју она обезбеђује је минимална.

 

1.  Члан 123. говори о неискуству креатора закона који ништа практично у њему није могао да види. 

  Прва три месеца приправничког стажа, наставник, односно васпитач -  приправник ради по непосредним надзором наставника или васпитача који има лиценцу и које му одређује ментор наставник – приправник,   за време прва три месеца не оцењује ученике. Хајде да поставимо  горњи пасус прагматично: у истој великој школи недостају професора математике. На конкурс се јави један стручан, тек дипломирани математичар и више нестручних факултетски образованих колега. Дипломирани математичар улази у одељење са ментором и прва три месеца нема право да оцењује у одељењима укојима предаје. Други, нестручни наставник математике иде сам одељења, оцењује ученике!!! Да се запитамо над киме се врши дискриминација и насиље?! Питање које се поставља у вези са изнетим је и ко држи часове које ментор има у истој или другој школи,док је на часовима приправника, и ко све то и како плаћа?!

Решење је врло једноставно: Обојица треба да имају одређен број посета часовима од стране ментора, на којима предају, испитују, врше демонстрацију, састављају контролне вежбе, систематизују градиво, држе огледне часове и то у току целе године (ментор који би то радио имао би неко од звања прописаних Правилником о стручном усавршавању и напредовању наставника и имао би одређени додатак уз плату, за то).

 

2. Чланови 120, 130, 131, 132. праве посебну збрку у вези са пријемом радника.

1. Прво питање је: шта је то радник у радном односу на неодређено време (да ли је 40% на колико је нпр. примљен или искључиво 100% радног времена)?! Ако се сложимо да је то први наведени пример, онда је јасно шта је радник са непуним радним временом у односу на радни однос на неодређено време које је радник са установом засновао и како се понашати у складу са упутствима министарства о технолошком вишку и радницима са непунирадним временом (нпр. на оних 40% ове године нема ангажовањ за 10% које треба у поступку преузимања да му се обезбеди равноправно са технолошким вишком).

 

2. Шта ако се проблем постави другачије (у складу са текстом и наведеним члановима)? Радник са непуним радним временом је онај који нема заснован  радни однос на неодређено радно време са установом до 100%?!  

   ПОСЛЕДИЦА: Технолошки вишак (нема ни мало ангажовања у    установи) и радник са овако дефинисаним непуним радним  временом су у истој равни. Начелник школске управе је у обавези да им обезбеди посао до пуне норме, не до оне до које с у засновали радни однос), па тако, неодговорни директори школ  који су за једно радно место примили по више извршилаца на неодређено време (од 15% до 50%), су на тај начин били у прилици  да воде кадровску политику општина, да други директори школе морају да упошљавају кадар који су они примили (до пуне норме, што је потпуни апсурд)!!!  Укрупњавање радног односа – слажемо се, али на основу  квалитета радника и избора директора, а не на основу принуде како се сада дешава?!

   3. Чланови 151, 152. и 153. показали су да је творац закона разумео да му је неопходан спољни сарадник, али његову улогу, улогушколских управа и сарадника очигледно није (или није хтео) да разуме до краја

 

4. Сматрамо да у члану 130. пријем у радни однос треба да се врши на основу конкурса и на основу преузимања радника (ако су сагласне обе установе и радник), сагласно Закону о раду. На овај  начин бисмо безболно могли упошљавати без конкурса добре  раднике који су дуже време радили у руралним срединама и заслужили су квалитетом да пређу у веће средине и колективе.

 

5.  У члану 132. треба додати став 5. да се на одређено време (највише две године) може упутити радник који је у установи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом, па сеналази на листи запослених са које се врши преузимање.

РАЗЛОГ: У свакој средини постоје радници које због њиховог односа према раду или другог „нико не жели“ па се на овај начиномогућава њихово упошљавање на одређено време у више средина чиме се њихов лош рад лакше амортизује.

6.  У члану 135, допунити став 1. да директор школе може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита за највише 30% од пуног радног времена са лицем запосленим у својој установи (предлог) или са лицем запосленим у другој установи или код другог послодавца, односно који самостално обавља делатност у случајевима из члана 132 став 1, 2, 3 (2. и 3. нови).

Сутра објављујемо други део текста

InfoUSPRS

 

 

 
< Претходно   Следеће >
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC