Систем електронске комуникације - визија будућности школе

[Miroslav Mladenovic]

SISTEM ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE-VIZIJA BUDUĆNOSTI ŠKOLE

Miroslav B Mladenović Mirac
Nastavnik matematike
Vlasotince
Srbija
mmirac@ptt.rs



SISTEM ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE-VIZIJA BUDUĆNOSTI ŠKOLE (*)






U vaspitno-obrazovnom procesu u našim školama još uvek dominira živa i pisana reč-pa se tako komunicira na relaciji učenik-nastavnik u izvođenju nastavnog procesa, iscrpljujući se i tumačeći verbalno nastanak pojedinih pojmova i procesa na časovima redovne nastave. No, izumom radiskog prenosa na daljine, zatim pojave televizije i kompjutera, sredstva komunkacije u školi (u zameni starih sredstava komunikacija novim) su otvorila put komunikacije elektronskim uređajima i pomagalima-nastanku jedne nove ere, odnosno doba "elektronske škole". Da bi inovacije mogle sebi stvoriti put u primeni, osavremenjavanju i podizanju kvaliteta u sistemu vaspitanja i obrazovanja u našoj školi, nužno je da se izbliza detaljnije upoznamo sa suštinom i mogućnostima sistema elektronske komunkacije-nove inovirajuće nastavne komunkacije. Kao i svaki drugi komunikaciski sistem, tako i elektronski sistem javnog komuniciranja ima sva dvoja podsistema: hardverski(strojni) i softverski (programski).
Na osnovu današnjih dostignuća hardverski podsistem javnog komuniciranja danas kao celina obuhvata: školsku internu televiziju, video rekorder, video ploče, videoprojekcione sisteme, CATV kablovsku televiziju, satelitsku televiziju velikog razlaganja, teletekst, trodimenzionalnu televiziju, školski komjuter, video-igre i priključak na UNISIST. Pod uticajem naglog razvitka nauke i tehnike, danas se sve više govori i piše o potrebi obogaćivanja stare obrazovne tehnologije novim hardverskim sredstvima. S tim u vezi savremena obrazovna tehnologija posebnu pažnju obraća na elektronski sistem komuniciranja.
Novi sistem komuniciranja, odnosno elektronski sistem, donosi i niz posebnosti kao što su: pojeftinjenje obrazovne informacije, njena potpuna demokratizacija, njena mogucnost doturanja u sve krajeve sveta, njeno modelovanje u skladu sa karakteristikama učenika i nastavnika, dalje oslobađanje funkcija memorisanja u korist jačanja stvaralačkih sposobnosti učenika.
Treba istaći da će elektronski uždbenik istisnuti papir i na taj način umnogome pojeftiniti sredstva učenja, jer ce s jedne strane, na elektronskoj matrici se beskrajno umnožavati kopije. Pojeftinjenjem proizvodnje obrazovnih informacija umnogome će se smanjiti i materijalni troškovi učenika i školskog sistema u društvu. Samim tim, pridoneće se afirmaciji ideje, potpune demokratizacije obrazovanja, jer će svi ljudi u otvorenim TELEUČILIŠTIMA moći u svako doba da se u svemu obrazuju prema svojim sposobnostima i interesovanju.
Elektronskim sistemom poučavanja i učenja ostvariće se potpuna individualizacija-kao vizija o ostvarivanju ideje o nužnosti individualizacije obrazovno-vaspitnog procesa, kao predpostavka demokratizacje obrazovanja. Škola će biti u funkciji epohalnog rada i stvaralaštva. U doba fabričke organizacije rada škola je oponašala fabriku: okupljanje đaka na znak školskog zvona, koje je obavljalo tu funkciju u nastavi, isto tako kao što se u fabrikama rad delio po područjima I fazama, tako je nastavna delatnost deljena po predmetima, razredne, školske godine itd..
Fabrički model organizacije škole ustupiće mesto sveopštoj kibernetizaciji, komjuterizaciji odnosno najnovoj komunikaciskoj revoluciji.
Elektronska komunikacija će biti konačna tačka u organizaciskoj strukturi obrazovanja i vaspitanja naše buduće sociološke škole, koja će konačno napustiti sve stare organizacione oblike tk.zv. masovnog, fabričkog "menzaškog" obrazovanja i vaspitanja koji su se svodili kako je to lepo isticao i Makarenko, na tipizirano "podšišivanje" svih učenika prema stereotipima, što je značilo nasilje nad slobodom učenika.
Elektronski sistem učenja i poučavanja s maksimalnom individualizacijom omogućava realizaciju davno zapisanog pedagoškog ideala OMNES OMNIA OMNINO (Komenski-svakome svemu i sasvim poučiti).
U staroj masovnoj i prosečnoj školi taj se ideal nikako nije mogao ostvariti, jer je nastavnik uvek vodio borbu između dva kraja: ispod-prosečnih i nadarenih učenika, pa je osrednje tempirana komunikacija nastavnika bila pretečka za jedne a prelaka za druge.
U toj budućoj "elektronskoj školi" funkcija sadašnjih uždbenika zameniće elektronički profil uždbenika koga različito nazivaju: programirani uždbenik, matematički uždbenik, multimediski izvor informacija itd.
Ekstrapolirajući posledice treće komunikaciske revolucije koja se u razvijenom zemljama već zbiva u bliskoj budućnosti (K. Matsuhita-poznati tvorac robotizacije dela automobilske industrije i sada osnivač škole mislilaca XXI veka) predviđa da će se u sledećih pedeset godina dogoditi u školstvu::
- 1. Prelaz s kolektivnog na individualno obrazovanje. A to znači prelaz s klasičnih učionica na mikrokompjuter, oko kojeg će se stvarati fleksibilna grupa koju će voditi i usmeravati nastavnik.
-2. Prelaz s pasivnog obrazovanja na aktivno obrazovanje uz za sada još nepredvidiv broj nastavnika koji će pratiti i podsticati to aktiviranje učenika.
-3. Umesto dosadašnjeg bloka školskih godina vreme posvećeno obrazovanju raspoređivat će se fleksibilno tokom celog života.
-4. Ispite će zameniti stalno individualno proveravanje ne postignutim rezultatima nego novih sposobnosti rada na vlastitom obrazovanju.
Ako bismo, u najkraćim crtama, pokušali da opišemo strukturu toga fleksibilnog uždbenika čija je budućnost, onda bi se moglo reći da će on sadržati sledeće podsistemske celine:
- KO (koji učenik, s kakvim specifičnim sposobnostima i interesovanjem,
- ŠTA (Koju informaciju, u kojem obimu i intenzitetu),
- KAKO (POMOĆU KOJIH KOMUNIKACISKIH POSTUPAKA I SREDSTAVA),
- GDE (U kojoj formi kolektivne egzistencije kao oblika vaspitne zajednice), i s kakvim IZGLEDIMA NA USPEH (mikro i makro evaluacija radi postizanja uspeha i u situacijama koje odmah ne obezbeđuju uspeh-terapeutski postupci).
Elektronska obrazovna tehnologija u našim osnovnim i srednjim školama već ulazi "na mala vrata". Stara tradicionalna škola se ne može "nadgrađivati" bez potpune reforme našeg celokupnog školskog sistema. Potreban nam je jedinstven školski sistem, jer kakve su šanse da ce jedan region (ili republika ili pokrajina) doći do faze da se organizuju istraživački radovi na projektovanju, uvođenju i primenama modela INDOK-sistema podržanih računarima.
Znači, elektronska komunikacija u našem društvu mora biti okrenuta svestranom, emancipovanom razvoju svakog pojedinca, u fukciji njegovog oslobođenja-da će tek individualan čovek vratiti u sebe apstraknog građanina i tek tada ce, možda, biti dovršena čovekova emancipacija.
Ta nova emancipaciska škola sa novim sistemom emancipaciskog vspitanja je socijalna predpostavka za razvoj našeg društva. Danas je to, možda, i teško zamisliti budućnost takve škole, ali je zadatak svakog nastavnika inovatora i stvaraoca da elemente i oblike te nove škole otkriva i stalno proverava u pedagoškoj praksi. Ovim zadatkom bi trebalo da se pozabavi i naša pedagogija-napuštajuci isuviše apstraknosti, uopštenosti i dogmatizam i vraćajući se konkretnoj artikulaciji svih elemenata obrazovno-vaspitnog procesa.
Ta nova u budućnost-emancipaciska škola, nije i ne sme biti tejloristička dresura, tojest privikavanje mlade generacije na zastarele oblike rada, nego učilište revolucije, učilište emancipacije, tj. učilište rada i stvaralaštva. Sistem elektronske komunikacije je, prema tome, samo jedna od predpostavki za stvaranje i razvijanje takve škole i emancipaciskog vaspitanja. Elektronska komunikacija je, zato velii izazov. U kojem ćemo je pravcu mi iskoristiti-to će pokazati bliska budućnost.


R e z i m e

Novi sistem komuniciranja, odnosno elektronski sistem u doglednoj budućnosti će doneti niz posebnosti kao što su: pojevtinjenje u školama odnosno u društvu-obrazovne informacije, njena potpuna demokratija, njena mohućnost doturanja u sve krajeve sveta, njeno modelovanje u skladu sa karakteristikama učenika i nastavnika, daqe oslobađanje funkcije memorisanja u korist jačanja stvaralačkih sposobnosti.
U toj budućoj „eletronskoj školi“ sadašnje udžbenike zameniće elektronički profil udžbenika koga različito nazivaku programirani udžbenik, matematički udžbenik, multimedijsi izvor informacija itd.
Ta nova „elektronska“ odnosno emancipaciska škola sa novim sistemom emancipaciskog vaspitanja je socijalna pretpostavka razvoja društva. Zadatak u izgradnji takve škole je veoma težak, ali u doglednoj budućnosti, svaki nastavnik inovator i stvaralac u svome radu sa učenicima će otkrivati elemente i oblike te nove škole u pedagoškoj praksi.


* * *

RAD U VIDU SAOPŠTENJA PODNET NA JUGOSLOVENSKOM Simpozijumu na temu : NOVA INFORMACIONA I NASTAVNA TEHNOLOGIJA U FUNKCIJI UNAPREĐENJA OBRAZOVANJA, održanog od 21-23.4.1989.godine u Vrwačkoj Banji u oragnizaciji Centra za inovacije i časopisa « INOVACIJE U NASTAVI » Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja Kruševac, Centra za stručno usavršavanje učitelja Pedagoške akademije za obrazovanje učitelja Beograd i Sekcije prosvetnih listova Jugoslavije.

Liteartura

[1] Dr.J.Plenković-Nova nastavna komunikacija, časopis INOVACIJE U NASTAVI broj 3, 1986.godine.

[2] Mr Ž. Branković-Informazacija obrazovanja u funkciji jedinstva i zajedništva INOVACIJE broj 1-2 1986.godine.

[3] Zbornik radova sa 2 jugoslovenskog Simpozijuma, Aranđelovac, 1986. godine časopis „Samoupravno vaspitanje“-Loznica.

[4] Dr. N.Kujundžić-Komunikaciski aspekt uvođenja nove obrazovne tehnologije INOVACIJE broj 3 1986.godine.


(*) Rad je publikovan u časopisu INOVACIJE U NASTAVI broj 2/96-časopis za savremenu nastavu, strana 92-94, Beograd 1996. godine

[Dragan]

Bilo kakva futurološka predviđanja je potrebno uzeti sa velikom dozom rezerve. Na primer, do pre godinu-dve kao pozitivan uzor pominjane su škole u Americi jer odeljenja imaju u proseku oko 20 đaka. Ako se dobro sećam, Obama se založio da se taj broj uštede radi poveća na 30.
Sigurno da će informatika u neku ruku izmeniti budući koncept obrazovanja. Lepo ste primetili da će knjige u elektronskom obliku postati dominantni materijal za edukaciju. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je škola i druženje. Mislim da bi insistiranje na bilo kakvom obrazovnom sistemu koji bi podrazumevao osiromašenje u socijalnim kontaktima bio katastrofa. Čini mi se da ovo predstavlja stvar koju je potrebno staviti na prvo mesto.
Ali preterana upotreba informatičkih tehnologija ima i lošu stranu. Čitam po raznim forumima kako se pojedini roditelji čude što se na časovima OTO-a još uvek prave kućice za ptice i sl. Traže da deca više vremena posvete informatičkom obrazovanju nego praktičnim veštinama. Ako malo obratimo pažnju na edukativne emisije, kao što su one na Diskaveriju, zapažamo da računar predstavlja samo pomoćno sredstvo - nije stvar oko koga se vrti ceo svet.
Koliko ja vidim, obrazovni sistem je u nekom procepu gotovo u celom svetu. Kod nas je to posebno izraženo jer je i celo društvo "bez kompasa". Setimo se kako su Partizani odjednom ponovo postali oslobodioci par nedelja pre dolaska Medvedeva u Srbiju. Dokle god bankar bude bolje plaćen od medicinske sestre, policajca, vaspitačice ili nastavnika obrazovni sistem će biti u procepu i sve reforme će davati slabe rezultate.
Uzgred, da li ste primetili da bankari i ostali trgovci novcem sebe nazivaju "poslovnim ljudima". Odatle proističe da su ostali manje poslovni od njih - grubo rečeno paraziti koji ništa ne zarađuju već "deru kožu" njima koji "rade". E, sve dok takvi budu "vedrili i oblačili" obrazovanju neće svanuti.

[Alex]

Pričate o stvarima koja su tehnološki izvodiva već 20 godina i u širokoj upotrebi u modernim državama. "Vizija budućnosti" je tužan izgovor za činjenicu da smo mi sleteli sa koloseka pre 20 godina, lutali 10 godina pre toga, a nekih 30 godina ranije išli posebnim putem velikog sina bratskih naroda i narodnosti. Pa onda i onih 150 prethodnih godina je bilo Bogu plakati... i da ne dužim, idem da pročitam nešto od Radoja Domanovića...

[lovac]

Pričate o stvarima koja su tehnološki izvodiva već 20 godina i u širokoj upotrebi u modernim državama. "Vizija budućnosti" je tužan izgovor za činjenicu da smo mi sleteli sa koloseka pre 20 godina, lutali 10 godina pre toga, a nekih 30 godina ranije išli posebnim putem velikog sina bratskih naroda i narodnosti. Pa onda i onih 150 prethodnih godina je bilo Bogu plakati... i da ne dužim, idem da pročitam nešto od Radoja Domanovića...

E kolega nismo bas toliko zaostali, to samo vlast zeli da skine odgovornost sa sebe.