4% за просвету?

[lovac]

Ma sve je to lepo i krasno, ali ja ovde pričam o tome da u postojećem stanju stvari može dosta toga normalnog da se uradi, a mi gubimo energiju na malverzacije direktora i njihovih satrapa, i gledamo kako ministarstvo i inspekcije ne reaguju na javašluk i često kriminal koji se odvija po školama.

Alex to ipak demoralise

[Alex]

Nije tako. Ja sam pristalica neprekidne akcije, ali uz to i veoma realno sagledavanje situacije. Demorališu se uvek oni koji borbu zasnivaju na iluzijama, "kako mali Đokica zamišlja"....

U šahu, npr, nema iluzije. Svaki potez kao posledica lošeg sagledavanja pozicije znači izgubljenu partiju. Nema većeg demoralisanja kada shvatiš da si prevideo kombinaciju protivnika.

[Milankg]

Da, neprekidna akcija, argumentovani zahtevi potkrepljeni čvrstim činjenicama, različiti performansi, oglasi u novinama, naučne tribine, ovakve vrste foruma (uz malo veći broj učesnika).... Samo ne partija šaha sa vlašću... kad god bi nešto takvo morali da radimo, oni bi igrali ili sa topom više (ili sa oba topa), a mi bi uz to morali i da igramo cuger....nema tu fer igre....

[Alex]

Ja vidim mat u našu korist u nekoliko poteza, ali iz nekog razloga ruka koja treba da vuče poteze to neće da izvede....

[Mihailo Gavrilovic]

Lisice su čudne zveri, zar ne?

[lovac]

Nije tako. Ja sam pristalica neprekidne akcije, ali uz to i veoma realno sagledavanje situacije.

I sta cinite kolega, borite se sa vetrenjacama. Kad svi aminuju javasluk i nerad

[Alex]

EDMON ROSTAN
Cyrano the Bergerac (1893)
“NON, MERCI”


Jedno pitanje. Da li ste
čitali dok Kihota? - Čitao sam.
Setite se malo vetrenjača
onih... - Glava trinaesta.
Kad napadnu... - Znači napadam
one što vetar okreće...
Napadači u blato padnu ili...
- Med' zvezde se vinu.
Priznaćete... - To mi je porok.
Volim kad me mrze.
Kad bi malo obuzdao svoj
duh musketarski...
Slava, bogatstvo...
Zbog čega?
Da kraj zaštitnika, ko bršljen
po kori sebi oslonac stvorim?
Penjem se lukavstvom,
a ne snagom? Neka, hvala.
Da u duhu mode, finansijerima
posvećujem ode?
Da budem lakrdijaš gnusni
i da čekam da se na ministrovoj
usni osmeh rodi? Neka, hvala.
Da žabu svakog jutra gutam.
Prljava kolena i odran trbuh
da nosim i,
kršeci leda tuđu milost
da prosim? Neka, hvala.
Da škrabala talentom
nazivam?
Kakvim glupim listom
terorisan bivam.
Pa da stalno mučim
i tu muku šturu
da I' sam po volji
Merkuru. Neka, hvala.
Da računam, plašim se,
bledim, imam tremu,
idem u posete umesto
da pišem sonete? Neka, hvala.
Neka, hvala!
Da se pokazujem i piskaranjem
dokazujem? Neka, hvala!
Ali, pevati, snevati, smejati
se, ići svuda, biti sam,
biti slobodan. Imati oko
bistro i glas čist.
Kad mi se prohte,
šešir nakriviti,
za jedno "da" ili "ne" se
boriti ili stihove stvoriti.
Bez brige za slavu i sjaj
raditi. Ka mesecu ne težiti.
Kad bi uspeh bio veći da
ne moraš nikome hvala reći.
Parazitski bršljan ne biti, ni
kao hrast visoko se ne viti.
Ali svoj biti.

- Viči iz sveg
grla gorčinu i boli,
al' mi tiho priznaj,
ona me ne voli.

- Ćuti.