ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК Штампај E-pošta

ТЕХНОЛОШКИ ВИШАК

Између 20.000 и 35.000 наставника у школама нема пуну норму часова. Списак вишкова Министарству ће бити прослеђен око 20. августа.

Детаљније...
 
Жал за младост Штампај E-pošta

Жал за младост

Коментаришући најављено отпуштање бар 1000 људи из просвете,  Министар просвете др Срђан Вербић је рекао да ни сам није задовољан условима и критеријумима на основу којих се одређује ко ће постати технолошки вишак и отићи из просветног система. 

“Нисам задовољан њима јер су изашли као компромис у преговорима са синдикатима током петомесечног штрајка, а захтев синдиката је био да се испоштују у потпуности листе технолошких вишкова. Мислим да је свима нама много боље да отварамо конкурсе за нова радна места без обзира на то да ли је неко технолошки вишак или не, и да притом највише вреднујемо квалитет, а не колико је неко провео у просвети и какав му је социјални статус”, рекао је Министар Вербић.

Када грађани Србије прочитају овакву изјаву Министра просвете, могу да закључе да у просвети на једној страни стоји млади министар који се брине за квалитет, а на другој зли синдикати којима до квалитета није стало. И још, како су ти исти синдикати штрајком приморали министра да прихвати компромис и поштује листе технолошких вишкова које су синдикати створили да заштите неквалитетне наставнике, а све на штету оних који нешто вреде.

Пошто је ову министрову изјаву запазила не само просветна већ и цела српска јавност, имамо и дужност и обавезу да се мало позабавимо појмовима преузимања, запошљавања, квалитета, конкурса, компромиса, штрајка и осталим појмовима које је министар поменуо у изјави. 

За разлику од Министра просвете, Унија синдиката просветних радника Србије се залаже да наставници којима је због укидања и гашења одељења смањен проценат радног ангажовања, морају бити преузети на она радна места у систему која су постала упражњена због одласка радника у пензију и слично. За ово се залажемо из  3 разлога. 

1. Зато што су ти исти просветни радници који остају са смањеном нормом, овој држави, овом друштву дали најбоље године свог живота, радећи готово цео радни век за мању плату од просечне. Био би ред да им се држава одужи, кад већ то није урадила на друге начине, тако што ће им дати прилику да могу бити преузети на друго радно место. Ово је морални разлог.

2. Зато што је слободно отварање конкурса које смо имали годинама довело до тога да сада у просветном систему имамо више запослених наставника (додуше са непуном нормом), него што смо имали када смо имали двоструко више ученика у школским клупама. Директори школа су годинама, јер им је то закон омогућавао, примали нове људе и за свега пар часова, тако да данас имамо стање које министар сматра неодрживим – да у једној школи 4 наставника раде по 25 % радног времена, уместо да 1 наставник ради 100 % радног времена. Ово је практични, економски разлог. Ово је економски разлог. 

3. Зато што није тачно да ће преузимање са листе технолошких вишкова онемогућити младе људе да нађу посао у просвети. Они ће га наћи, ако нико са листе технолошких вишкова не може да буде преузет у другу школу, или то не жели, баш као што и каже Посебни колективни уговор. Дакле, прво решавање постојећих технолошких вишкова, а потом запошљавање нових, младих људи. Ово је практични разлог.

У Министровој изјави има још неколико ствари које је потребно појаснити, или бар размислити о томе колико су тачне. 

Прво, зашто Министар мисли да је отварање конкурса гаранција да ће на посао бити примљени баш најквалитетнији кандидат? Колико је нама познато, у Србији не постоји никакав закон или подзаконски акт који би детаљније регулисао критеријуме приликом запошљавања у просвети. Иако такве правилнике имају чак и ентитети у Босни и Херцеговини, а да не причамо о уређеним земљама Европске уније, у Србији тога нема. До измене Закона о основама система образовања и васпитања 2013. године, директори су приликом примања нових радника у радни однос имали бар обавезу да прибаве мишљење школског одбора о пријављеним кандидатима. То мишљење их додуше није обавезивало, него су могли да приме кога желе. Међутим, од 2013. године, не морају чак ни да траже мишљење органа управљања. Слободно могу да запосле  целу своју ужу и ширу породицу, да изаберу и најлошијег кандидата који се пријавио на конкурс, јер не постоје никакви критеријуми приликом запошљавања. Ми верујемо да Министар то зна, али нам није јасно зашто ништа не предузима да се и у Србији донесе сличан правилник који имају остале државе, па да у просветни систем улазе заиста само они који вреде.

Министар је изразио бојазан да ће због садашњег Посебног колективног уговора који штити оне који имају више година радног стажа у просвети, бити угрожени млади просветни радници: „То није добро за ђаке и надам се да ће што мањи број младих људи остати без посла због таквих критеријума“ – рекао је Министар Вербић. Имамо ми неколико решења и за тај проблем. Могао би Министар, уместо најављених 200 евра по години стажа, обезбедити високе отпремнине за оне који желе раније у пензију, па млади људи не морају да остану без посла у школи. Могао би Министар да се избори да се и просветним радницима у Србији, као што је то случај у Хрватској од 2014. године, последњих 5 година пред пензију под одређеним условима смањи норма, па из система не би морао да оде ни један млади човек. Могао би Министар да одреди, као што су то учинили у Француској, Чешкој и Мађарској,  да је због рада ван наставе норма мања за наставнике средњих школа, па из система не би морао да оде ни један млади човек. А могао је Министар, ако је све ово тешко, да стане пред Владу и каже: „У Србији, у којој по попису из 2011. године имамо 160 хиљада људи старијих од 15 година који немају ни основну школу, у којој имамо 670 хиљада људи са непотпуном основном школом, ни један просветни радник, а камоли 1800 колико тражи Министарка Удовички, не сме остати без посла!“ Такав гест министра просвете поздравила би цела наша јавност, па чак и зли синдикати.

Размишљајући о предлозима Министра за решавање проблема технолошких вишкова у просвети, синдикати и просветни радници ипак имају разлога за задовољство. Сада је напокон и јавно потврђено, са највишег места, од стране Министра просвете, следеће: Примање нових људи у просвету, без икаквих критеријума и правила, оптерећивање система новим људима, све до пуцања система и до новог смањења плата, било би озакоњено да се није догодио највећи штрајк у историји српске просвете, од новембра 2014. године до априла 2015. године. 

Просветни радници, будите поносни што сте штрајком зауставили даље урушавање српске просвете. Хвала вам!

Стеван Јурић, члан ГО УСПРС

 
 
ИСПАШТАЈУ ЗБОГ НЕБРИГЕ Штампај E-pošta

Просветари испаштају због општинске небриге

Унија синдиката просветних радника Србије обратила се јуче писмом министрима просвете и финансија тражећи од њих да, у оквиру својих надлежности, реагују на то што већ ко зна који пут због блокаде школских рачуна касне плате запосленима у њима.Овај пут у блокади је 185 школа у Србији, а према рачуници синдиката, због тога плате на време није добило око 9.000 запослених.

Детаљније...
 
МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ Штампај E-pošta

 МИНИСТРУ ПРОСВЕТЕ

ИНФО УСПРС

 
МИНИСТРУ ФИНАНСИЈА Штампај E-pošta

 МИНИСТРУ ФИНАНСИЈА

ИНФО УСПРС

 
Укрупњавање Штампај E-pošta

Укрупњавање!

У Министарству просвете је 17. јула 2015. године одржан први састанак Радне групе за праћење ангажовања запослених у установама образовања и васпитања. Како је саопштено на веб сајту Министарства просвете, састанку је присуствовао и Министар Вербић који је „подржао предлоге Радне групе у намери да се поступак ангажовања запослених у установама образовања и васпитања учини ефикаснијим и транспарентним. Од директора школа ће се захтевати да у потпуности поштују одредбе ПКУ што ће бити предмет контроле, како синдиката тако и Министарства.“ Радне групе ће бити основане и на нивоу школских управа, „како би представници Министарства из школских управа заједно са синдикатима радили на усмеравању решавања проблема ангажовања запослених у просвети и укрупњавања норме у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика и Закона о основама система образовања и васпитања.“

Када просветна јавност прочита једну овакву вест, верујемо да нема никог ко неће поздравити оснивање и рад ових група, као и циљеве које су себи зацртале. Заснивање радног односа у просвети годинама је било без икаквог плана, Закон и ПКУ се или нису поштовали или су се користиле тзв. рупе у њима, те данас имамо следеће стање: хиљаде просветних радника са непуном нормом примљене у радни однос у неколико последњих година, у исто време када су хиљаде радника губиле норму због смањења броја одељења.

Међутим, у идеји и акцији укрупњавања која ће уследити има неколико ствари које делу просветне јавности нису јасне. Министар је, како јавља Танјуг, 20. јула изјавио: „Не желимо четири наставника математике са пет, него једног са 20 часова. Раније нисмо били у могућности да понудимо отпремнине онима који немају пун фонд часова или немају ниједан час, сада желимо да искористимо новац који имамо у буџету“.

Шта је нејасно у овој изјави у којој очигледно постоји добра намера? Сам поступак укрупњавања. Он је могућ само у школи у којој на истом послу има неколико извршилаца са малим процентом ангажовања. Хајде да то објаснимо на примеру који је употребио сам министар: Ако у једној школи имамо 4 наставника хемије (нисмо узели математику јер је норма наставника математике 18 часова) са 5 часова, а задати циљ је да имамо једног са 20 часова, онда три наставника треба отпустити. Та 3 наставника математике су засновали радни однос са непуним радним временом. Не постоји упориште ни у Закону о основама система образовања и васпитања, ни у Посебном колективном уговору за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, да било који од та 3 наставника добије отказ, а камоли свих троје.

Иако не морају да иду из школе, хајде да замислимо ситуацију да та 3 наставника почну да размишљају о могућности узимања отпремнине. Колика је та отпремнина? По Закону о раду, члан 158, послодавац је дужан да „пре отказа уговора о раду, … запосленом исплати отпремнину. … Висина отпремнине из става 1. овог члана утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину. За утврђивање висине отпремнине рачуна се и време проведено у радном односу код послодавца претходника у случају статусне промене и промене послодавца у смислу члана 147. овог закона, као и код повезаних лица са послодавцем у складу са законом.“ Ако узмемо у обзир чињеницу да је плата просечног наставника са пуним радним радним временом око 40 хиљада динара, и да је нето зарада овог наставника хемије који има свега 5 часова 10 хиљада динара, бруто зарада око 15 хиљада динара, и узимајући у обзир шта све спада у обрачун зараде, долазимо до цифре од највише 4 хиљаде динара отпремнине по години стажа. Ако претпоставимо да ова 3 наставника имају чак 20 година радног стажа у школи, њихова отпремнина износи 80 хиљада динара! Вреди ли отићи са радног места у школи, ма колико била мала плата, због тричавих 700 евра? И где се одлази? На евиденцију Националне службе за запошљавање, где је вероватноћа да ће им бити понуђен посао у струци мања него вероватноћа да ће сваког месеца добити седмицу у игри Лото.

Оптимисти ће рећи да се не мора применити ова рачуница из Закона о раду у погледу висине отпремнине, јер је ту прописана најмања отпремнина. Министар је рекао да до сада нисмо имали пара за отпремнине у буџету, а сада имамо. А колико имамо пара за отпремнине? То просветна јавност не зна, а вероватно не зна ни Министар просвете. Сумњамо да одговор зна и Министар финансија, па чак и Председник Владе. Судећи по искуствима из преговора у току штрајка, на сва питања и захтеве за финансијску помоћ просветним радницима, одговарано је да не може без дозволе Међународног монетарног фонда. Сада одједном тај фамозни фонд нико не помиње и не треба његова сагласност, сада пара има а пре неколико месеци их није било. Зато цела ова прича са понудом за пристојне отпремнине личи на оно што наш народ зове: рачун без крчмара.

Постоји и могућност да је министар приликом помињања отпремнина изоставио да истакне како није реч о наметању отпремнина, већ о процесу који подразумева добровољност?

Можда је и сам еуфемизам „укрупњавање норме“, назив за очекивани процес смањења броја извршилаца у самом систему? Контролисаним процесом преузимања наставника за чијим је радом делимично или у потпуности престала потреба, као и оних који су свој радни однос започели као радници са непуним радним временом, долази до укрупњавања њихове норме као и до смањења укупног броја извршилаца у образовном систему? Све у свему, укрупњавање као идеју поздрављамо, и мислимо да је и за сам образовни процес, као и за саме просветне раднике боље да раде у што мањем броју школа. Али, бојимо се да ће ефекти ове акције бити безначајни због низа фактора које смо навели: мале потребе тржишта рада, непознат износ отпремнине, лоше саобраћајне везе, неплаћање путних трошкова и слично. Ако се образовни систем жели унапредити и учинити ефикаснијим, онда се истовремено морају спровести и друге мере које ће омогућити да укрупњавање да жељене резултате.

Синдикат просветних радника Бачка Паланка

 
ПРОМЕНЕ ЗОСОВ - а Штампај E-pošta

ПРОМЕНЕ ЗОСОВ - а

Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је списак најважнијих промена које ће донети Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.

Извор: Министарство просвете, науке и технолошког развоја

 
<< Почетак < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Крај >>

Резултати 1 - 12 од 14308
ATEC Technologies

ATEC Technologies ATEC